Наша књижевност

и УВ ативдутаттве осе

НОЋИ

1

Нису то ноћи од некада, оне

у маглама од пустоши и тајне. Оне су копче, нераскидне споне: везују дане светле и бескрајне. _

Везују дане као пласт до пласта

за нову срећу и хлеб свога краја: дане са првим долетањем ласта

и дане с блеском снежнога отејаја. Ноћи су нама кратка одморишта да предахнемо, друже, у свом ходу; и бедеми и чврста упоришта

и тренутна су прибежишта броду.

Повезују нам крајеве два дана к'о мостови две обале реке. Оне су час уочи испраћања

на нови пут и нове колосеке.

2 ~ -

Ноћи — међаши на путањи дана, а дани — пут и нови колосеци. Ноћи и дани од истог су ткања к'о гласови и њихови одјеци.

Ноћи су нама конац који спаја

лист са листом и страну са страном -

У дневнику нам, књизи доживљаја.

на родној земљи редом дан за даном.

Ноћи нам нису усамљене аде, острва што плачу вали океана. Чујеш ли тутањ рудара што ваде у ноћној смени срж из свог мајдана7