Наша књижевност
42
НИ ИЕ И"
Ноћи су за нас преглед достигнућа
и уједно су сан о сутрашњици. Окрепи се, друже, за нова прегнућа, за своје место у великој бици.
8
Ноћи нам нису паукове мреже,
игра месечине са дрхтавом брезом. Ноћ се с даном слије, у дан се уреже сигурно, снажно, калемарским резом.
Нису нам ноћи укочено време опчињено тајним шапатом из приче. Нису нам ноћи глуве, нису неме.
У њима клија семе. И дан ниче.
Ноћ је наша нашем дану мати: уз колевку намешта узглавље сину што ће сутра ногом стати да објави свечаност и славље.
Свечаност земље — жетве обилате плодова руку и ума и строја. Зраци ће јутра поља да позлате
и оспу ткања прегрштима боја.
4
Нису то ноћи од некада, оне у маглама од пустоши — да јава и с њом да и дан у њих сав утоне као у корито пусто заборава.
Оне нам нису копрене од свиле, ни сладострасни сркут опијума; звека путира с димом из наргиле, с излетом у ништавило ума.
Ноћи нам нису чауре празнине: са сплетом дана у чврстом су склопу. Гле, усекле су у калуп од глине отиске нам руку и нашу стопу.
Ноћи су смене, страже, извиднице у затишју два радна окршаја, ·
и опруге и витке отскочнице
за скок у зоре, к'о море, без краја. (1948)
Гвидо ТАРТАЉА
даљи гаје аи ава
уљем