Наша књижевност

~ кв со = <-~— = зг кн" о с т

СБ. 7-8. ТОД. У БЂБЕОТРАД ЛуУЛ-АВГУСТ 1950

ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ

Народно позориште у Београду од 1869—1893

Оснивање Народног позоришта у Београду 1869 год. није дошло неочекивано, као поклон кнеза Михаила српском народу. Оно је плод развитка позоришног живота Србије и Војводине у првој половини деветнаестог века. Сама идеја о оснивању сталног позоришта у Београду јавила се четрдесетих година, када је покренута акција којој је на челу стајао Јован Стерија Поповић, али се показало да је дошла прерано. Оснивањем сталног позоришта у Београду 1869 год., а неколико година раније оснивањем Српског народног позоришта у Новом Саду (1861) завршавала се епоха покретних и повремених позоришних дилетантских дружина којима је родоначелник био Јсаким Вујић, а које су се формирале са просветитељским и националним циљевима, у првом реду ради заштите српског народа од туђинске асимилације, ради развијања националне свести у Војводини, ради довршења борбе за националну независност, ослобођења од турских гарнизона по градовима, ради борбе за самостални развитак народне културе у Србији.

Рад ових позоришних дилетантских дружина најбоље је илустровала анегдота Лазара Миросављевића о оснивању једне такве дилетантске дружине 1859 године у Темишвару и односу угарских власти према раду таквих позоришта. Образложење темишварског гувернера које је дао у одбијању дозволе за оснивање дилетантског позоришта јасно илуструје основни задатак ова“ квих позоришта у Војводини: „Ја ћу вам одмах рећи за што (одбијам). Код вас Србаља није позориште вандрокашко друштво, које из нужде путује, да се захрани, већ је вама за цел да народу уливате витешког духа, да му будите свест и понос, и да га одушевљавате за све што је срцско и народно, а то не сме бити“. Схватање позоришта као оружја народа у борби за остварење "његових виших циљева је основни покретач оснивања позоришта у Србији и Војводини.

На стварању позоришних дилетантских дружина активно су ангажовани просветни радници грађанског друштва Србије и Војводине, „љубитељи просвете“, који су били или у руководству, или су истовремено узимали учешћа у позоришним играма као глумци аматери, вођени у овај посао свешћу о функцијама позоришне уметности у животу народа. Прва концепција позоришне