Наша књижевност

ШПАНСКИ СУСРЕТИ

У дане мога доласка у Шпанију, почетком септембра, свршавала се управо нова, још успјешнија офанзива републиканаца. Овога пута на Арагону, у правцу према Сарагози. Резултати су били следећи: било је ослобођено око 1000 км= територија, заузета јако утврђена мјеста Квинто, Белките, Вила Махор и на једном мјесту републиканска фронта примакла се Сарагози свега на веколико километара.

Главну су ударну снагу у тој офанзиви представљале опет интернационалне бригаде, а с њима и батаљони Димитрова и Ђуре Ђаковића.

Земљаци које нађох у Албацети пружили су ми прилику да се повезем на Арагону, на мјесто и међу јунаке из недавних борби.

Пут ме је водио натраг, преко Чинчиле и Алманце, у Валенцију, а из ње обалом преко Кастелона де ла Плана и Беникасима. Ту сам се и зауставио.

Беникасим је морско купалиште, с дивном плажом, какве ни издалека нема Валенција. До саме обале, ограђене каменом балустрадом, испод које се на пијеску, недужно као мачићи кудељом, играју таласи, протегнула се алеја палми, а у сјени тих палми поредале се, као кутије бонбона, вила до виле, једна господскија од друге. Некад је ту, далеко од градске спарине, прашине и буке, љетовало, одмарало се, забављало племство по роду и по новцу. Вјероватно су и тада овдашње виле имале различита имена. Но сигурно не тако као данас: Вила Роза Луксембург, Вила Алварез дел Вајо... а од најновијих времена и Вила Ђуро Ђаковић.

Све те виле, можда њих двадесетак, претворене су у болнице интернационалних бригада. Када сам ја дошао у Беникасим, било је ту више од тридесет Југословена, рањених у бојевима код Квинта, Белките и Виле Махор.

Преко камене сунчане терасе, између насада зеленила и цвијећа, ушао сам у вилу Алварез дел Вајо. Нашао сам се у првој дворани са широким стакленим вратима која воде на терасу. У дворани је лежало шест или осам болесника. Било је рано поподне, тек је прошло вријеме ручка. У дворани је владала тишина, неки су спавали. У

Једно симпатично, пријазно, интелигентно лице, одмах у првом кревету налијево, било је будно. На ноћном столићу до њега била је наслагана гомила књига и новина, а изнад бијеле постеље

) | ; 5 : 1