Наша књижевност

Од Сунца - 53

УП

Разговор богова

Једног дана сунце престало да греје, а сјаји као увек. И Нил престао да тече.

То се богови Сунца и Нила, Ра и Крокодил, састали на разговор. 5 РА: Волим ја ову дивну земљу. У њој сам првог бика на жртву добио. Њени свештеници су ми у мрачним храмовима мирисе палили.

КРОКОДИЛ: Да, богови су похлепни на жртве. И ја сам некад у Нилу имао доста људског меса.

РА: О, не бој се. Имам га ја и сада. Људи се још увек убијају. По крчмама, по тамницама, на међама њива. На ратиштима. На стотине, хиљаде, на милионе.

КРОКОДИЛ; Шта ти све то вреди кад није у твоју славу:

РА: Да, није у моју славу, морам да признам. Али се крв са земље пуши, и к мени пење.

КРОКОДИЛ; Не у твоју славу. И нема више химни за те.

РА: Није истина. Скоро ми сви песници певају.

КРОКОДИЛ (упада): Има их много и мрачних...

РА: И лепе жене свлаче се голе преда мном.

КРОКОДИЛ (љубоморно): А преда мном неће ни ружне...

РА: И ја их топло грлим. Ниједну не пропустим. Јер се моје руке пружају брзином од триста хиљада километара у секунди. И у мрак се пробијам. 2

КРОКОДИЛ: Ти си лопов!

РА: Не, то може бити само човек.

КРОКОДИЛ (суревњиво): Много се хвалиш...

РА: Шта ћеш кад ми се радују чак и,они што имају огрева зими. ;

КРОКОДИЛ: Овде нема зиме...

РА: Царство је моје много веће него ти што можеш да замислиш. -

КРОКОДИЛ (увређено): Море, да није мене, да није влаге моје, ти би крепао од жеђи.

РА: А без мене би се ова дивна земља у мочвару претворила.

КРОКОДИЛ: Без мене у њој не би ни травка ни мисао родила. _

Ко зна докле би се Ра и Крокодил препирали да им не истече време. Јер и боговима дође време. Е

И одоше Ра и Крокодил на своја места. И сунце поче да греје, и Нил потече.

О, благословена, трипут плодна земљо фараона! Глад у Асуану!