Наша књижевност

ТРИ ПЕСМЕ

СОКОЛАР

На коња! Огрни ноћ као стару кабаницу! У тоболцу је срце, огањ-стрела!

Ти соколар си што поносно чува птицу, И жудња ти је расцветана звезда бела, звезда бела!

На коња! За гриву виловитог вранца! До зоре ни јада црна неће бити више, Иако у тајноме си руху незнанца, А срце у ноћ капље све тише, све тише!

О вранче сну, језди куд ћуд ти хрли, Носи ме кроз пустош ноћи-старе сводиље! Носи и кидај све што везује се и грли, Погази њиве родне, њиве завичајне, и биље, и биље!

Црни јахач на крилма ветра и вранца Не повери ми ни мисо ни бол тајни, Јер, ево, ивицом небесног ланца Разбуктава се и витла мач Сунчев сјајни, мач сјајни! |

О зоро, кад дођеш, дођи с мирисима вина, Јер тако давно јашем кроз буру столећа, Са жудњом да стигне светла висина

И крвљу засија хиљаде пролећа, хиљаде пролећа!

На коња! Ни даха да се стане! Ни соко да заспи на длану! На коња, док све не обасја и гране, И међе моје земље у сјају не свану, у сјају не свану!

(1943)

вани оррстел места љативиаих

алат ум,

ради оиориио раја овим