Наша књижевност

Три песме

ђЕ

6т

СВЕТИЉКА У РУЦИ РОБА

Ко, ко то под прозором корача7 Чији се то говор чује2

Чију то душу бол кује

У бритки челик мача

Повлачи ноћ црне скуте. Покриј се, ћути, притисни Груди и мисли горке, љуте. Сан топли, сан присни

Нек: обавије тела језу.

О спавај, сањај, угаси светиљку Свести. Нек' је проткају, извезу Сокови који зелене биљку. Спавај самотно на крилу

Оног што никад није било. Наслони главу на пурпурну свилу Оног што се некуда скрило.

Ко, ко то под прозором корачаг2 Чији се то говор чује:

Чију то душу бол кује

У бритки челик мача7

(1942)

диптихон

Ноћ

Борбу сам чуо (к'о да није било краја), Тмину и ветар како хуче,

И нигде није било снова ни сјаја: Огромно и страшно срце и сад туче.

Куд се тад склони моја птица На којем путу цвет ми се расу: У завичају моме звер и тмица

: Пројахали су у дивљему касу.