Наша књижевност

68

Књижевност

Јутро

Сад лешина се мрака распаде. Сину! Крилата птица се јави. Небо се светло руби. Полетесмо — и зора с нама! — у висину: Све се сад зари, све и љуби.

Пружимо срца кад и руке.

Светом блистају крила моје птице беле. Наше су наде упловиле у луке. Б Тихо је. Ни свеци благо више не деле.

О, то је занос белих птица и сјаја!

О, то је зора чији херувими поје!

О, то и мене свет плени, свет осваја,

И, ето, хитам где се братства као пчеле роје!

(1943) Десимир БЛАГОЈЕВИЋ

—7РРВВ АНИ „и у