Наша књижевност

. УЗ АИУ иу

ПОСЛЕДЊИ ДУБРОВЧАНИН

Кнез: Ево књиге Антуна Сорга из Париђа... (Чита књигу...) „.- А шта вас још враг није однио2!... Још је, дакле, Република жива!“

Дубровачка трилогија

Није нам циљ да у овоме огледу испричамо у свима појединостима расап дубровачке властеле и њихове републике. Желели бисмо само да, казујући живот Антуна Соркочевића, дамо слику последњих дана некадашњега „самовладуштаго“ Дубровника!) и портре једнога од последњих дубровачких госпара.

Антун Лукшин Соркочевић, у коме се огледају дубровачки племићи његова времена многим врлинама и манама — и политичар и књижевник и светски човек, — најпогоднији је да се у појединостима опише као изразити примерак своје врсте. У њему се боље него у икоме огледа Дубровник у доба свога пропадања. Сем тога, он је занимљив и као француски публицист који је у време романтизма будио за нас интересовање француске јавности и књижевника. Он је значајан, такође, и као један од претеча и првих проповедника илиризма и југословенске идеје.

Било је додуше у то време у Дубровнику и већих родољуба и јачих карактера и умнијих људи и даровитијих писаца, али они нису толико типични као Соркочевић. Они су изузеци, он је израз. Било је међу последњим Дубровчанима људи који су дизали устанак против француске окупације и проносили заставу св. Влаха по острвима око Дубровника; било их је који су по морима лутали после пропасти републике одбијајући да скину њен барјак са свога јарбола; било их је који су дуго још после пада републике сањали о њеној обнови, па ипак нико није тако изразито последњи Дубровчанин колико Антун Соркочевић, као што ћемо то видети из овога животописа.

Али пре него што ћемо почети да говоримо о њему, рећи ћемо коју реч о дубровачком животу и друштву у последњим годинама осамнаестога века, пред пад републике.

1

Дубровник у то доба није више непомичан и не живи више нгпроменљивим и сталним начином живота у „слаткој тишини сто-

>) Титула која се налази у старим српским писмима дубровачкој влади.