Наша књижевност

Позоришта у Орбији Е 5

свест и народни понос буди нам и уздиже, народне врлине цени и храни, који нам народној књижевности нови полет даје, који нас са сродном и једноплеменом браћом нашом тврђе скопчава, са страним наображеним светом нас упознаје, а међу осталим културним народима места нам даје.“

Сви записи који бележе оснивање и процес развитка позоришних дружина у Србији и Војводини у том периоду говоре о страсности и упорности њихових оснивача и чланова трупа да уздигну позоришну уметност на већи уметнички ступањ, сви говоре о патриотској мисији и просветитељским акцијама позоришних дружина. Поједине позоришне дружине у Србији ничу из омладинских редова као противакција немачким позоришним дружинама које покушавају да у Србији створе култур-трегерске базе уз помоћ власти.

Развитком позоришних дружина у Србији и Војводини, њиховим поступним прелазом из аматерства у професионализам, развитком грађанског друштва и грађанске културе, поставило се питање оснивања сталног позоришта у Београду као горуће културно и национално питање државе. Већ 1852 год. почело је скупљање новчаних прилога за подизање сталног позоришта у Београду. Скупљали су се дукати као добровољни прилози не само од носилаца власти и од богатих трговаца у Београду, већ и по градовима и селима у унутрашњости, и то добровољном иницијативом која је потекла из народа. Основан је Одбор за стално српско позориште у Београду, који је у своје акције унео оваква схватања позоришта: ,..да је позориште школа живота општег, васпитатељ нарави и обичаја, жива историја, а у нужди и јаки побудитељ к одушевљењу за свете жртве према ползи отечества...“ Овај одбор се у својим акцијама борио и за културно уздизање позоришне уметности у Србији, за стручно уздизање глумачког кадра, за сузбијање предрасуда о позоришној уметности у публици.

Веома значајну улогу у развитку позоришне уметности у Србији и Војводини имала је омладина. Она је давала снажан _ стваралачки импулс оснивању позоришта у Србији и Војводи" ни. Уједињена омладина српска стављала је себи у програм потпомагање позоришне уметности. Поједине омладинске дружине у саставу Уједињене омладине српске претресају на својим литерарним састанцима позоришна питања, активно се интересују за стварање оригиналне домаће драмске литературе (,„Преоднипа“), воде пропаганду за уздизање културног ступња позоришта, агитујући у редовима омладине да позориште уђе што дубље у широке народне слојеве и постане моћно средство за развијање националне свести. Колико је јака акција у том погледу била од стране Уједињене омладине српске показују и подаци о томе да су глумци Српског народног позоришта у Новом Саду први обукли душанке и да је Лаза Костић као писац