Наша књижевност

72 Књижевност

само о револуцији и Наполеону. А властела у својој приватној француској преписци више не велича мудрост своје владе. Сенатори и племићи, први учасници те владе, говоре о њој презриво и иронично, као Антун Соркочевић; ,,... Наша глупава влада (појге 50+ де гошуегпетеп()... извештали и смешни облици наше владе...“

Узалуд Веће умољених године 1782 забрањује да становници републике расправљају о верској догми и тајнама, узалуд затвара на годину дана позоришта, слободњаштво се шири. Папа, који вечито бди над католичанством овога града, иза чи јих се зидина

шири исламска Турска и православни пук, стрепи за Дубровник због.

још једне опасности, због француских идеја. Кардинал Албани, његов тајник, боји се слободних зидара и тутка једнако владу на њих, — сопего Џа регписоха гадипапха де Гапстассоп. Узалуд се Сенат брани да их у овој републици нема, кардинал му одговара да их племић Марин Соркочевић скупља у свом дому под видом учене академије и да они тамо проучавају забрањене списе, кварећи омладину својом науком. Због тога су нарочито узбуђени језуити.

Кад се Антун Соркочевић родио (1775), слободни дух већ увелико је владао Дубровником. Баш у то доба јавно мнење заталаса једна афера.

Марија, жена пучанина Вендрамина, беше оптужила свога мужа због неверства и безбожних мисли; неверство је свакако било главни узрок оптужби, али власт обрати пажњу на оно друго. Марија је, приликом саслушања, изјавила: „...Иза мојијех добријех свјетаи ријечи да би се од прељубе оставио, кад бих му кадгод рекла: Хоће ли он, Бог, дат које

добро (за тојг — он би ми рекао; Који богр Није бога, пакла, ни раја. Ово (нас) све страшу, како дјецу оно вуком...“ Вендрамин је на то признао да га је

на такве мисли навео један младић на кога се намерио на тргу у четири часа ноћу и да му је између осталога тај младић рекао: „Видиш ли мјесец Може ли кучак мјесецу наудит кад лаје супроћ њему али супроћ сунцу, али мрав теби: Да ми што можемо наудит Богу што гријешим ог...“ Што је нарочито власти изгледало опасно, Вендрамин је још изјавио како му је онај младић рекао да би му донео неке књиге, кад би он, Вендрамин, умео читати, а другом приликом поверио му је како се у њега налази неколико забрањених књига Жан-Жак Русоа.“)

Из ове истраге јасно се види да је слободна мисао у Дубровнику већ захватала и широке слојеве пука. Кад један прости, неписмени Дубровчанин памти разговоре и мисле које, ма колико наивне, сведоче да су с интересовањем претресане, кад он зна за забрањене књиге и Русоа, онда се може претпостављати да је превирање образованих људи било у пуном јеку.

%#) Узгред речено, то је био познати пустолов, један од браће Зановића.

спао са

алуви

ум ИВАН црв де сиррије зри