Наша књижевност

и А ту а прати А

227

- Купина се расцветала

че, Тако. Друже Владо, јесте ли нашли „Патетичну сонату “2 (Тражи заједно са Владом плочу. Док Никола навија грамофон, седећи на отоману, Вера ставља плочу). Слављеник нам се изгу-

био. Славка! („Патетична соната“ почиње. Влада узима столицу, седа у

угао код Славкиних куфера, прелистава књигу. Никола на пр-

стима прилази столу и враћа се на своје место са чашом вина. Плавшић устаје, окреће се прозору. Боби не скида поглед са Вере. Вера патетично, заносно забацује главу. Светлост се полако гаси. Врата се скоро неприметно отварају. У полумраку сцене, опуштених руку, стоји Славка. „Патетична соната“ нагло се прекине.) ·

Пауза.

Славка: Те очи! Као... као далеке звезде! Брзо пада

ЗАВЕСА

Чедомир МИНДЕРОВИЋ

ју

4 5 ђ 4