Наша књижевност

Бифе „Титаник“ 329

ш

Ми смо већ раније казали како је Стјепан Ковић ушао у „Титаник“ и како га је Менто Папо дочекао.

Усташа је тражио да разгледа све просторије и види све чланове породице. Менто се одмах мало охрабрио. Чланова породице нема. (Помислио је да ли да каже штогод за Агату или не, али се одмах сетио да то треба да прећути. Просторије, то је бар лако показати. Бифе који више не ради, празна соба у којој се некад коцкало (ово последње је, наравно, прећутао), и соба за становање. Ту су се задржали.

— То је свег — питао је Стјепан Ковић са претњом али и тешко прикривеним разочарањем у гласу. Смело и готово радосно Менто му је нудио да прегледа, ако хоће, и станове на спрату, где живе други људи. У исто време нудио му је понизно и живо да седне. Усташа је сео и почео да испитује.

Име2 Презиме2 Занимање2 — Добро.

— Вјера жидовска2

ла

— Сефгрдска опћина2

— Сефардска.

Најгоре је прегрмело.

Испитивање се наставило. Менто је стојећи одговарао и код сваке реченице се клањао некако весело и у свима правцима, као да се клања лаком питању и свом брзом и јасном одговору. Лака збуњеност се јављала само кад је хтео усташу да назове неким именом, да му одреди ранг и титулу. „Јесте, господин...“. ,„Није, господин... господин...“. Најпосле се решио да га назива, „господин официр“. Од тада је говорио још лакше и смелије, служећи се тиме као поштапалицом.

У једном тренутку кад је усташа дохватио боцу са водом која је стајала на столу, Менто се осмели и понуди му чашицу ликера. То је, каже, држао некад у бифеу за нарочите госте, за боље људе. Смелошћу и брзином какву имају само смртно уплашени људи, Менто је ставио на сто трбушасту ликерску боцу и малу чашу, и не чекајући одговор. Усташа одби оштрим покретом руке, али боца и чаша остадоше на столу пред њим.

Испитивање се настављало.

Јесу ли у бифе долазили комунисти Који су и какве су разговоре водили; — Менти се лице развуче у осмејак, хтеде већ и гласно да се насмеје, ипак се уздржа, а затим брзо и уплашено угаси осмејак на лицу. Али глас којим је одговарао био је још обојен тим задржаним смехом.

Те тога МЕ није било, господин официр, него све грађани, онако... мераклије, све добри људи. Не, нема тога.

Испитивање се настављало. — Кога има од рођакаг С ким се дружи и с ким ради и шверцује2

2 Књижевност