Наша књижевност

Е Е | Е је Е | | " | %

ПРВИ ват РАТ

“

а

| | |

„

=

у СЕР ЗЕН „- 4 ~ аи Ила Нарита Ири ПИ Пут И РАТ

=

ПОКАВЕ СПОБНГЕ ТА ПОСЛЕ ЛЕТА

"Новембра ветар гором гаси гране,

по дну се стабла маховина лиња, док ладна киша кроз маглу ромиња на крв и мисли сунцем узбуркане.

Букти из мене ватра на све стране, никако огањ лета да утиња.

Да ми је само дочекати дане ведрине снежне да мој немир стиња!

Ох, од толиких узвитланих плима и бура духа, шедрвана страсти, вртлога плоти — само бела зима

у задњем часу можда ће ме спасти, јер иначе ћу, шибан огњевима, на звезду неку к'о метеор пасти.

ПОНОР

Кад год те видим, пробудиш у мени пролећне ноћи, сјај луне на води, звук са гитаре, вино што се пени,

чежњу да бежим и сан о слободи.

И видим страсти зов у твојој зени

и говоре ти руке: ,„К мени ходи,

та једном и ти свом срцу угоди,

сва чула, мисли предај правој жени!“

Те руке, гипке и живе к'о звери на љубав зову, и та бедра што се у ходу нишу к'о вртлог ме носе.

„Врт сам. Цвеће и воће моје бери,“ —

зборе ти руке, очи, усне, косе, док мој те поглед као понор мери.

~ : ка Зе