Наша књижевност

Филмски преглед 45 1 | 5 391

Али, ко је заправо аутор филмског дела које заслужује да буде трети-

рано као уметничко делог

Аутор филма је онај који је примио на себе уметничку одговорност за филм, онај који га је замислио и написао (ставио на хартију) пре него што га је камера снимила. Рад једног аутора филма у правом смислу те речи не

треба изједначити с оним бриљантним и помало настраним поступцима који се често огледају у способности филмског цифрања и украшавања, у филм-

ским арабескама. Његови су задаци далеко озбиљнији и важнији. Ради се о уметничком стваралаштву које у целом свом процесу, од садржаја до форме, мора избећи оно артифицијелно расипништво коме толики филмови са „интелигентним сценаријима и вештом режијом“ дугују своје савршенство без душе.

Филм у коме узалудно тражимо личност аутора уметнички изражену кроз једно осећање, кроз једну идеју, кроз један поглед на живот, неминовно се своди на дело без аутора и самим тим не сме да буде увршћен у ред уметничких филмских дела, јер филм то су виђени људи и човек који их је видео. Осети ли се у њему аутор, камера престаје да буде безлично „кино-око“ које у секвенцама крчми једну повест и постаје помоћно средство једног аутентичног уметничког израза. С њом писац сценарија и редитељ онда заиста пишу свој филм.

Е Рекли смо већ да је број филмова иза којих стоји уметник, то јест прави аутор, мален данас у свету. Знамо такође да није увек недостатак талента, интелектуално сиромаштво или културна осредњост разлог због кога се њихови ствараоци претварају само у сналажљиве техничаре. Специјални услови под којима се данас филмска уметност развија у капиталистичком свету И

противречности једне индустрије у којој је уметничка личност аутора само изузетно видљива, познати су и нашој јавности. Али тим више треба одати признање оним филмским ауторима који су и у таквим тешким условима успели да сачувају своју уметничку индивидуалност Њихова листа, истина, вије велика. Један француски критичар је духовито рекао да се човек не би задувао читајући њихова имена. Писци сценарија: Чарл Спак, Ринг Ларднер, Џон-Ховард Лаусн, Абвел Беси, Далтон Трумбо, Алберт Малц и редитељи: Грифит, Ланг, Ганс, Видор, Уајлер, Мајелстон, Форд, Хадсон, Дмитриг, Казан, Карне, Дививје, Клер, Роселини, Латуада, де Сика, Флаерти, Реноар, Рид, Лин, Зинеман, и најзад писац сценарија и редитељ Чарл Чаплин су заслужни што је филм успео да се ишчупа из мреже опсенарства и да постане уметност.

Нико, мислим, неће оспорити да се у светској кинематографији највећи број успелих уметничких дела родио из успеле сарадње писца сценарија и

_ редитеља, из непомућене „фузије“ њихових талената. Постоје филмски „тан, ,

А