Наша књижевност

518 ~ · - _ Књижевност

где му је протекао цео живот, и он напушта родни крај и кућу. Али Тевје подноси све то: он је снажна природа човека из народа, самоувереног, истрајног, борбеног, и зато протестује на свој начин против неправди у свету, а највише „против неправичног друштвеног уређења“. Из целокупног његовог става, вели Гурштајн, ми осећамо да ће „Тевје доћи до истине, да ће схватити ко су му непријатељи и шта треба радити да живот постане правичнији и срећнији“.

Два прототипа, Менахем-Мендел и Тевје-млекар, по мишље"њу целокупне критике Шалом-Алејхема као писца, претстав-

—љају „два главна лика“ јеврејског класичара. Трагикомична сањалица, Менахем-Мендел, човек који се не сналази у капиталистичким односима, без подлоге у животу, истовремено је и слабић и „витез тужног лика“. Супротно њему, Тевје-млекар, песвик, филозоф, предузимљив човек, претставља „снажан дух“. Он је стварни борац, који свесно учествује у конфликту радног човека са друштвом заснованим на националним, религиозним патријалхалним предрасудама. Он је још мало па прави револуционар, поборник нове стварности, оличење прогресивног човека масе пре и после руске револуције 1905 године.

Мали људи са малим жељама (1899—1903) па Догађаји на железничкој прузи (1910—1912), објављени и под насловом „Путникове забелешке“, као и низ новелг и прича за децу, претстављају трећи приповедачки циклус Шалом-Алејхема. По оригиналним и занимљивим личностима, го живом и трезвеном реалистичком приказивању, по стилу непосредном, сликовитом и рељефном, а нарочито по болећивом хумору и лирици, простодушној, мекој и нежној, аутор је овде заиста постигао врхунац свога уметничког стварања.

Незаборавни су типови беде из колекције Шалом-Алејхемових портрета чувених сиротана, чије је родно место добило синоним Касриловка. Из тог циклуса је и гротескна приповет-

"каКонкуренти, у којој су муж и жена приказани као оличење сиротиње и глади. Они су у својој беди за одржање живота дотерали дотле да „јурећи за муштеријама и гонећи се у стопу, одузимају једно другом парче хлеба“. Такви су и остали Касриловци, који не пате и не пропадају као рецимо антички хероји или Шекспирови јунаци због коби „под стрелама богова“ или због својих великих страсти. Напротив, њихова несрећа је више спољна, привремена, они доживљују драму материјалне беде, и земаљских ужаса који се могу отклонити. И зато код ШаломАлејхема, у овом делу препуном голих и гладних створења, по мишљењу савремене критике, није важно постојање Касриловке, већ узрок њене појаве, узрок духовне и физичке несреће њених грађана. А аутор је дубоко свестан тога, и на једном месту чак подвлачи да се Касриловка „налази баш у центру оног одређеног круга становања у коме су Јевреје поређали глава до главе, као херинге у бурету, и казнили их да се паре и мно-