Наша књижевност
мек
ф ' Е| | |
Шалом-Алејхем па | Е 519
же“..) Зато су тужни и Касриловка и њене сањалице, јер је њихова беда и несрећа резултат „проклетог друштвеног поретка“. И аутор се смеје, у целом овом језивом циклусу, али тај смех одзвања као протест и гнушање и „звучи као оптужба против таквог уређења“.
Највише лирике, хумора и уметнички сазданих ликова садрже Шалом-Алејхемове новеле. Малишан Мотл, Песма над песмамаМој први љубавни доживљај идр. права су мала ремек-дела у његовом стварању. Овде су готово сви главни јунаци деца, према чијој радости и тузи аутор испољава највише „осетљивости“. Видећи у деци „будућ-
ност“, њега највише мами њихова кристална свест и неначета ду-_
ша, које нису замрачили нити измрцварили наопаки дру-
_ штвени односи. Малишан Мотл много штошта запажа у тешком
животу своје породице, али он на свој начин види трагедију и детињски се чуди ужасу. Отац умире од туберкулозе, брат је без службе и прихода, мајка је осетљива и горда, а он је тако задовољан, природан , насмејан и мио у своме причању, осећању и радњама. „Добро ми је, ја сам сироче!“ узвикује Мотл, коме животне тегобе не муте ведрину и чија је душа увек отворена „лепоти, сунцу, пролећној радости.
Малишан Мотл је најуспелије дело Шалом-Алејхема. Нежно доживљено, пуно танане психологије и истинске поезије, али и грубе стварности и тешке чежње за бољим и лепшим у животу, оно је прожето дубоком човечношћу, која се хвата „око
срна и душе“. Лиризам и живописност, „тужни и болни хумор,“
како је Горки подвукао, најприсније саучешће према пониженим увређеним, речита љубав према народу широко човекољубље,
"најбоља су карактеристика овог реалистичког дела у коме је
аутор постигао највише уметничког приповедања.
Ликови Мотла, Елија и „пријатеља“ Пинеа, као и њихов одлазак у Америку, протест су против једне средине у којој никакве „вајде нема од седења“ у законски одређеном кругу. Поетична и невина љубав рођака“) Бузје и Шимека из „Песме над песмама“, такође је одговор „наказним облицима живота“, како је лепо запазио Р. Рубина:). Па и дечји снови јунака из Три мале главе, као и проналазачке способности Топеле Тутаритуа из Заставе, бедем су једној стварности која хоће да угуши, да убије, да уништи. А извор је свих ових отпора искључиво дечја душа, која претставља главну снагу живота, и у којој аутор види јемство лешше будућности. Зато су и све ове приповетке дате
7) А. Гурштајн; Шалом-Алејхем, три:
>) Код Јевреја, још од Мојсија, крвно сродство у трећем - степену није сметња за брак.
3) Р. Рубина: Ш. Ал ејхе м. М. Г-дахт, 1944, стр. 63;
и иу ГА