Наша књижевност

526 « Књижевност

х

тлом Шта је могло бити Ништа. Јестира се удала. И то за удовца. Ах, колико је плакала! Био сам јој на свадби. Зашто је тако много плакала, не знам. Сигурно је предосећала да са мужем неће дуго живети. Тако је и било. Провела је са њим четири године и умрла је. Од чега је умрла — не могу вам рећи. Не знам, па нико то и не може знати. Ребе и његова жена такође не знају. Зуцкало се да се отровала, да се сама отровала. Али то није истина. „Душмани измишљају“ — баш од ребеове жене сам чуо.

А мој брат Мотл2 Их! Он се оженио раније, пре него што се Јестира верила и отпутовао је тамо, своме тасту. Али убрзо се вратио. И вратио се сам. У чему је ствар: Хтео је да се разведе.

· Отац га је грдио: „Звекане један!“ А мајци се није свиђало што грде Мотла. Па су се и свађали. Дивота једна! Најзад, ништа нису могли урадити са њим. Он се развео и венчао с другом. Има већ и децу. Малишана и девојчицу. Малишану је име Херцел, по доктору Херцелу. А девојчици — Јестира. Отац је захтевао да јој даду име Хишл, по његовој мајци, баки Хишл. А мајка је желела да пошто-пото добије име Лија, у част њене мајке, баке Лије. Због овога су се отац и мајка посвађали. Цео дани целу ноћ су се препирали. И одлучили су да јој даду име ЛијаХишл, у част обе баке. То их је помирило. Наједанпут отац се предомислио. Није хтео име Лија-Хишл. „Заштог“ — „Тако! Зашто да име твоје мајке буде првој“ У том тренутку враћа се мој брат Мотл из синагоге и каже да је девојчица већ добила име: Јестира. Отац се љутио: „Звекане један! Зашто Јестира!“ А Мотл ће на то: „Заборављаш, да ће скоро празник Пурим...“ Шта је могао да му одговори7 Дабоме. Отац више није викао на њега и грдећи га није му говорио „звекане један“. Само обоје, отац и мајка, чудно су се некако згледали и ћутали...

А како да се схвати тај поглед и то ћутање — не знам. Можда ви знатег У Е

ШАЛОМ-АЛЕЈХЕМ (Превео М. М. П))

,