Наша књижевност

| ; 1 ј

УВ И Ија Пере ВА и ДЕ Д

КОНЦЕРТ СИМФОНИСКОГ ОРКЕСТРА РАДИО БЕОГРАДА

Интересовање за симфониске концерте уопште, увек и по правилу веће но за остале врсте музичких приредаба (са изузетком опере, која привлачи и својом позоришном страном), било је појачано за симфониски концерт оркестра Радио Београда 25 и 26 1Х тиме што је дириговао један странац. Искуства наше концертне публике толико су већ наталожена, да је чињеница о условљености општег изгледа и дејства музичког дела квалитетом његова извођења, већ сасвим јасна у свести наших слушалаца. Ипак, могућност улажења у смисао и значаје симфониског дела постоји и независно од начина његовог приказивања. Основне контуре дела избијају и кроз интерпретацију мање пластичности, особито када је у питању дело сасвим лично и снажно.

Интерпретација диригента-Црнца Рудолфа Данбара из Лондона била је једна таква, мање пластична, интерпретација на степену: настојања да текст партитура буде по могућству тачно прочитан, интерпретација бледа, мало изразита или неизразита. Зато је и разумљиво што су позната дела стандардне концертне симфониске литературе — Веберова увертира за оперу „Оберон“ и Дворжакова Пета симфонија („Из новог света“) — остала на овом концерту без већег уметничког дејства, Диригент Данбар је почетник, његова мануелна техника је за свираче непрегледна и доста неодређена (садржи низ непотребних покрета који могу само да ритмички дезориентирају а не располаже одлучношћу покрета који потстичу динамичку еластичност оркестра), иако, с друге стране, није могло остати незапажено местимично присно залагање диригента за ставове музике чији је унутарњи смисао он искрено и топло доживео (на пр. лагани, други став Дворжакове симфоније).

Програм овог концерта омогућио нам је, међутим, упознавање дела савремене симфониске литературе која ретко прелази преко наших концертних подиума, упознавање дела савремених америчких композитора Самјуела Барбера (рођен 1910 год.) и Арона Копленда (рођен 1900 год.), чија су два изведена дела карактеристична за два разнолика, или чак и опречна стремљења музике у Сједињеним Америчким Државама, Ако се за Барбера може рећи да је традиционалист у смислу разрађивања читавог свога симфониског „стваралаштва на музичко-језичким и стилистичким тековинама старе европске полифоније, оне која је посејала неизбрисиве трагове не само у делу Јохана Себастијана Баха но и у вишегласној музици последњих изданака нидерланђанске школе све до Палестрине и Ласуса, — начин симфониског изражавања Арона Копленда типичан је за „модернистичке“ тенденције европске и америчке музике

ум

сада, А ЋА МЕ

А,

Ма

Поа ли

5 а =

Ћ

ПДВ И ЛЕДУ сва па