Наша књижевност

чада зри неђи мире енде бен ега

Белешке

· колење“. Библиотека изабраних при-

поведака, коло П| св. 6. Београд, 1950; 16х12; стр. 951.

=

О Чарлсу Дикенсу писали су код нас РК, Енглески умјетнички филм „Николас Никлби“, Бразда П, бр. 6, 1949, 464 — 467; Бел Волпер, Енглеска Чарлса Дикенса, Даница |, бр. 11, 1941, 29—30; Веснић Радослав М, Рајске душе у Дикенсовом Нврчкунаогњишту“, Време 25 новембар 1940. Друге извођење „Цврчка наогњишту“. Две Берте из сјајне глумачке екипе, Време 30 новембар 1940; Винавер Станислав, 4. Дикенс, Иврчак на огњишту“, Ереме 1 март 1924. Вукадиновић Живојин, Ч. Дикенс, „Цв рчак на огњишту“, Политика 25 новембра 1940.; Ђорђевић Владан, Три аветиње, Отаџбина ХХХ, 1892, 484. Ковачевић Божидар, Дикенсов пример. Пре сто година Дикенс је написао своје прво дело. Јавност П, 1936 16-17; Марковић др. Милан, Дикенс и Достојевски, Да-

ница [/, бр. 10. 1941, 10-12: Милићевић Живко, Ч, Дикенс, „Битка живота“, Политика 29 фебруара н 1 марта 1924: Недић Боривоје, Чарлс Дикенс, Књижевна крајвна П, 1931, 391-392 — Дикенсов оптимизам, Књижевне новине бр. 26, 27 јуна 1950; Продановић Јаша М., Ч. Дикенс, Давид Коперфилд, Просветни гласник ХХХИ, 191, 894-901: Савковић Д.. „Оливер Твист, Полет Џ, св. 5, 1949, 67; Стојановић В, ЧарлсДикенс, Давид Коперфилд, Ле-“ топис Матице српске 311, 1927, 464465; Честертон Г.К, Чарлс Дикенс (1812-1870), Даница |, бр. 2, 1940, 24-27; Ђурковић Димитрије, Дикенсов роман „Оливер Твист“ на филмском платну, Младост У, бр. 4, 1949, 331-334. Петровић Светислав, Претставе Художественог театра, Српски књижевни гласник ХГ, 1924, 461-463: Глигорић Велибор, Дисиденти Московског художе оивуе но ега пирг а | уда екограду, Раскрсница Ш, бр. 12, 1924, 29-42. ·

Ж. П. 3.

ПРОСПЕР МЕРИМЕ НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА

Пре осамдесет година умро је у Кану Проспер Мериме (1803—1870), француски књижевник и академик. "Својим делом Гусле — мистификацијом 'српских народних песама привукао је пажњу светских књижевника. Код Срба је превођен крајем ХЕХ и почетком ХХ века по лневним листовима и књижевним чагописима. Први превод на српском чттампан је у „Српским новинама“ (Коломба, у преводу Милована Ђ. Глишића, стихове „Девојка и грлица“ и „Коломбина запевка“ слоболно је препевао Ђура Јакшић, бр. 148 до 237, 1877). Отада је превоЂђен у „Јавору“, Никола Гогољ (Руске новеле — Мртве душе — Ревизор), с француског Ђ,. Ј. Н књ. ЈХ, 1882, стр. 1103-1108, 1141-1146, 1171-1174, 1203-1206, 1237-1239, 12671270, 1298-1304, 1381-1834, 13651367, 1395-1398, 1457-1462. — У „Српском књижевном гласнику“, Виз и-

ја Карла 1Х, превео Павле Половић, књ. 1Х, 1908, стр. 570-577; Таманго, превео Светислав А. Петровић, књ, ХТУ, 1905, стр. 341-349, 417-424, 503-509; Илска венера, превео Светислав А. Петровић, књ. ХГУ, 1905, стр. 814-822, 894-905, књ. ХМ, 1905, стр. 6—16; Кроника о владавини Карла ]Х, превео Душан Л. Ђокић, књ. ХУ, 1905, стр. 88-96, 169-185, 251-258, 327-340, 412421, 508-514, 575-586, 663-671, 730140, 812-819, 904-915: књ. ХУМГ, 1906, стр. 15-27, 101-112, 182-190, 257-265. 944-356, 410-420, 502-512, 572-583, 652-661; —' Матео Фалконе. превео Светислав А. Петровић, књ. ХХХП, 1914, стр. 985-346; — Зау-“ зеће шанца, превео Светислав Петровић, књ. М, Нова серија, 1922, стр. 341-346.