Наша књижевност, 01. 11. 1950., стр. 56

у.

К-

ЦРМНИЦИ 1

Познајем те издалека, долазећи у тебе,

по твојим присојима и ријекама брзих токова, по маховином обраслим међама,

по плодовима слатких сокова.

Познајем те по тополама танковрхим

што у бостанима дубе као свијеће,

по виноградима виновитим

попрсканим модро у прољеће.

Познајем те по жутим јуницама које чобани тешко препознају

под јесен у црвеним шумарцима... Познајем те по увалама сјеновитим гдје вјечито клепећу млинови мељући кукурузно зрно

да твоја дјеца буду весела и сита.

Познајем те, рођена, по волтовима начетим

и старим звоницима, огнијездилим од птица..

По распуклим шипковима на повијеним гранама, јарких зрна као угљевља са твојих сачева,

и по грожђу које о гредама виси

да пријатељу и намјернику обилато га на трпезу ставиш.

Познајем те по класовима жутим

што сјајнији од америчког злата

у твојим се чађавим љесама злате,

и по студенцита оним непресушним

што се јутром и вечером кикоћу на камену, по гувнима поплочаним и труду тежачком, по гробовима крај путева — твом знамену.