Наша књижевност

ђ | Ћ ;

ко и 45

е Домановић _

Радо Ј

+ х мљено!“ Оде у министарство. Одговарају: — Није примљено од начелника среског (иследне власти онда). Раде пише начелнику среском, пита зашто не шаље, а начелник срески одговари да је послао још тог и тог дана под тим и тим бројем. Оде опет у министарство, каже шта му пише начелник срески, и напослетку утврди се: да је примљено у министарству, али не знају где је = не могу да нађу. Али ће потражити и сигурно наћи. Кад је

" примљено, мора да је ту. Данас тако, сутра тако, прође више од

месец дана, а још никако да се изнађе. Раде већ неколико пута пре тога јављао се преко служитеља министру, свом интим-

ном другу Иви — да њега обавести о свему, — да види шта се ради ту пред самим његовим вратима — он не зна несрећник! · —= али он све у послу, — све: — Нек' причека господин!

Ради дође већ у подгрлац. Не верује да је то Иво казао, па му напише једно кратко писамце, отприлике: — Иво! Је ли могуће да ти немаш ни толико слободног времена да саелушаш твог Радоја!

Да то служитељу да га преда министру, служитељ улази код министра, излази отуд, и — упућује Раду на стрпљење. Раде стоји и чека, и види где улази Н. Н. партијски првак носланик, ако се сећам добро баш са самосталске листе у округу београдском, где се и Раде са Митровићем био кандидовао, на листи Алексе Жујевића, и онако „сјајно“ прошли, И остаје дуго. Онда улази други — опет неки „првак“. А онда нека дама извесно неки „првак“ и она — „првак дама“ (Радин израз) остаје дуго. Раде јаш увек чека, па чим изађе „првак дама“, он не чека више, већ гурне поред служитеља, па улазећи, не знам шта је још с врата рекао министру, сећам се само да га је ословио са „Иво“. А Иво сгв узваничен, најежен: „—- Чујете ви, господине,

„ово је министарство унутрашњих дела! (па још' озбиљније, зва-

ничније): Како сте смели да уђете без пријаве!“ А Раде, мислећи да је то ипак његов Ива, коме може и сме да каже све, па и нај-

горе, одговара му на оно прво: , „Није ово мићистарство унутрашњих дела, — неко је тебе, будалу, слагао, — ово је 'ајдучка пећина!“ Хоће да му каже због чега је дошао — због чега је ушао

без пријаве, а он, Ива, звони, и наређује служитељу да га избапи. Раде се успротиви; „Кога!“ а Ива још бешње звони. Улази и жандарм, склептају Раду и изведу.

После пукне глас; да је Радоје Домановић напит отишао у

„министарство унутрашњих дела, и тамо без пријаве упао код

министра Иве, назвао га лоповом, и све најгоре — што му дошло на уста.

Ово што чух од Раде, запрепасти ме. Је ли могућно да је Ива такав постаог : У После- десетак дана, као што већ рекох, дођем опет у Београд, хоћу пошто-пото да свршим онај посао, и под утицајем оног што чух од Раде не тражим сад прво Митровића и Раду, већ идем право код једног свог друга, истакнутог самосталца, чо: у -

Ма Ра ин лај

Ри +