Наша књижевност

Марко Марулић > | 423

није формулисанога морала. Такав његов хуманизам као да је одговарао расположењима његових савременика, јер су баш та његова латинска дела доживела светску славу у многим издањима широм западне Европе и у многим преводима. Он, који је још морао преписивати рукописе да би у својој библиотеци могао имати потребна дела, дочекао је да се његови списи штампом шире на све стране. То интересовање европских читалаца за њетова дела све више расте после његове смрти, нарочито у доба. католичке рестаурације. (За сто осамдесет година, од 1506 до 1686, Ре за иопе имало је око петнаест издања на латинском, а сем тога објављено је дванагст пута на италијанском, пет или шест пута на немачком, па је чак преведено и на португалски!)').

Али оставимо се спорова да ли ова Марулићева дела припадају средњовековној сколастици и прошлости или хуманизму и будућности. Има у Марулића једна врста његових латинских дела за које се без колебања може рећи да су израз хуманизма и да су сва окренута будућности, ма да немају онолико књижевне вредности колико малочас поменута дела.

То су у првом реду његови историски списи, у којима једно сасвим хуманистичко схватање долази до израза. Марулић је у њима патриот, развијајући љубав према отаџбини и понос што припада словинском роду — осећања сасвим у складу са тежњама и идејама хуманиста. Он је родољуб кад прерађује стару хронику Дукљанинову о прошлости Јужних Словена, родољуб кад доказује далматинско порекло светога Јеронима, родољуб кад упућује у лицу папином своју посланицу Европи позивајући је у борбу против Турчина који је потлачио словенски народ“). Он је родољуб и кад, по обичају хуманиста, приређује зборник натписа побележених са развалина Солина, откривајући сјајну проштлост и поредећи је са тужним својим временом. Као у „Јудити“ и другим његовим песничким делима на~народном језику, иу овим историским, археолошким и политичким списима на латинском језику Марулић је човек нових времена и будућности, хуманист у потпуном значењу те речи, јер и свој народ уводи у коло европске културе, ставља његов живот на заједничке основе света, повезује његову прошлост с осталом древношћу Европе. На тај начин словенски хуманизам Марулићев спаја се са хуманизмом романских и германских писаца његова времена и чини га значајним чланом међународнога братства хуманиста-60раца за напредак човечанства.

ту Свакако и на друге језике. Бавећи се у Паризу у зиму 1930—1981 год. видео сам у књижари Еодзјејп, у Латинском кварту, шпански превод овога дела. Тада се нисам бавио Марулићем, али, ако се-не варам, књига је штампана негде у Перуанији или Парагвају.

=) Ерљађоја Ротиш Маге! Магић рајајепаа ад Афпапшт МТ. Ропћ. Мах. де Сајатна из осеиггепиђиз ећ ехћогкано ад соттишпет олпштшт СКоазНапогшт шптопет еј! расет, Котае 1522.

«