Наша књижевност

273 и Мк

и

у

~“ Бањ 5

а

МЕЈ

тТ

паге ју

у ШАЛОМ-АЛЕЈХЕМ

Међу светским хумористима Шалом-Алејхем заузима до-

стојно место напредног писца. Живећи као уметник и борац у

једном дивљем свету, у доба највеће реакције у Русији, он је приказивао своје сународнике у условима најназаднијег битисања и неиздржљиве феудалне стварности. Самилостан према малим људима, тим мехурима у кључалој води самодржавља, неумитан према горњим слојевима друштва, назирући у паклу код својих савременика и лице и гримасу, и боре и душу, он је откривао смешне и ружне стране њиховог живота и болно се смејао људима „без кривице кривим“.

Али овај смех Шалом-Алејхем није сматрао, као Гогољ, за казну, па да о људима прича страшне приче. Дубоко свестан

узрока људске комедије и „трагичне судбине народних маса у

условима експлоатације и угњетавања“, он је знао да то тако не може остати и зато није гледао на живот мрачно, нити као на „исполинско оличење досаде“, већ као на борбу која једино води излазу. Зато ваљда и његови мали људи, кад су смешни, нису карикатуре нити наказе, већ су комичнији споља него изнутра.

Сви готово велики хумористи, Сервантес или Дикенс, Марк Твен или Доде, такође су се смејали малим људима, њиховим слабостима, заблудама или лажима времена. Кроз њихов смех поред сентименталности провлачи се и сатира, а уз саосећање, благост, оптимизам, ту је и крајње негативан критички став према људима прошле и савремене цивилизације. Код Чехова тај се хумор претвара у сузе које гуше, код Гогоља у ужас и страх који муче мисао и душу: А код Шалом-Алејхема он је превучен светлом тугом, благим и нежним болом, па је зато дубоко човечан и увек позитиван. Кад је најтежи, тај бол је несвестан или нем, али тада и склон да пређе у гнев, па можда и у револт и побуну, као код његовог јунака Тевје-млекара.

Савременик и вршњак Чеховљев, познаник Толстојев по преписци, и пријатељ Максима Горког, он се почео формирати у доба позитивистичких и реалистичких идеја свога времена. Чернишевски, тај претставник сељачке "демократије У Русији и вођа револуционарних покрета, кога је Лењин сматрао за централну личност половине прошлога века, заувек ће усадити У његову душу нове тежње и нову науку, социјалност у књижев-

ај ан