Наша књижевност

Шалом-Алејхем а 3 - Ба 511

>

винсон, у првој половини прошлога века су главни претставници „јидиш“ књижевности у Русији и Пољској приповедач, романсијер и драмски писац И. Аксенфелд, баснописац Ш. Етингер, који је писао и драме, и приповедач А. М. Дик. Ово такозвано „младо поколење“ просветитеља борило се против црквене олигархије, верске затуцаности, деспотизма, патријархалних породичних односа, а за „ослобођење личности“. Као романтичари, они су повукли за собом и цветање фолклорне књижевности, у којој се махом осећали тонови протеста против синагоге и „религиозних предрасуда“. А слични народни мотиви прешли су и у дела многих писаца, међу којима је најистакнутији А. Б. Готлобер (1811—99), аутор комедија и поемг. ;

Књижевност „јидиша“ развија се и достиже врхунац тек после 1861 године, кад се у Русији после ослобођења сељака од спахија и међу Јеврејима појављују писци који приказују „стварни народни живот.“ Лињецки, Голдфаден и др. својим просветилачким и књижевним радом заиста засењују све прошле периоде у литератури и јавном животу Јевреја. Али међу њима је ипак најкрупнија појава приповедач и романсијер Менде-

ле Мојхер-Сфорим (1836—1917). Ово је књижевни псеу- |

доним Шалома Јакова Абрамовића, највећег јеврејског реалиста и класика пре појаве Шалом-Алејхема. У ово време чувен је и

револуционарни песник Винчевски, који ће доцније еми-

грирати у Америку и створити тамо велики књижевни центар. После политичке реакције седамдесетих и осамдесетих година, прогона и погрома Јевреја у Русији, појачавају се националистичке и „палестинофилске тенденције“ у јидиш“ књижевности. Око листа „Јидишес Фолксблат“ окупљају се писци Д. Фришман, С. Фуг и М. Спектор, који је, између осталог, пр-

ви открио таленат Шалом-Алејхема, па је желео да га прибли-"

жи овом покрету. Наш аутор је брзо осетио ускост овог круга и одмах се повукао из њега. Али ипак треба подвући да је он заиста преживео извесна националистичка струјања, поред утицаја „просветитеља“, да је у почетку писао фолклорне песме, међу којима су неке биле популарне, па и певане. С друге стране, није га мимоишао ни утицај руских напредних песника, као на пример Њекрасова, и млади Шалом-Алејхем пише сатиричну песму Јеврејски чиновници у којој шиба „високе“ претставнике јеврејске општине који експлоатишу сиротињу. А овај утицај толико је снажан да у том жанру објављује и 1905 године песму Спи Олекса, против цара и престолонаследника. Шалом-Алејхем је у почетку свога рада освојио место у сувременој јеврејској књижевности кад књижевни хроничар. Његове духовите критике, више публицистичке него књижевне, биле су јако популарне код Јевреја, и он их 1883 године објављује под насловом Суђење Шомеру. Аутор малограђанских романа и булеварске књижевности, популарни Шомер је негатив-

-· но утицао на јеврејске масе и Шалом-Алејхем устаје против пи-

Знам Бе“ 54