Наша књижевност

Шалом-Алејхем 5 513

чека; зато је бакалин нитков — одбија да даје на вересију; адвокат прети да ће пописати столице (глупак један, не зна да су већ одавно пописане!)...

У Кијеву, Шалом-Алејхем пише своје најлепше приповетке и најтеже живи у доба своје највеће популарности. А она прелази границе локалног, јер за њега знају и Руси, па чак и Максим Горки, који у ово време преговара са њим о збирци дела јеврејских писаца у издању З на ње под Шалом-Алејхемовом редакцијом. Истовремено, он је и морална снага јеврејског народа, па се у доба грозних погрома 1903 године, кад је требало указати помоћ пострадалима, обраћа највећим руским писцима за сарадњу у збирци Помоћ. Одазвали су се многи, па међу њима и Лав Толстој, Корољенко, Чехов, Горки и др. Толстој пише у чланку, који ће бити објављен на јеврејском језику, „да је кривац кишињевских грозота, као и свих вешто подметнутих националних раздора, само царска влада а не народ“. Идуће, 1904 године ујесен, Шалом-Алејхем путује у Петроград да тражи доЗеолу за покретање дневног листа на јеврејском народном језику. Он у овоме, наравно, не успева, али овај пут је од великог значаја по њега и пружа му многа задовољства. У Петрограду се упознаје са А. Куприном, Л. Андрејевим, па се састаје и са Максимом Горким. Колики је утисак направио на њега овај сусрет, најбоље се види из писма упућеног деци, новембра 1904 године:

„Пишем вам под свежим утисцима моје прве посете идолу наших дана, господару наших мисли — Максиму Горком. Примио ме је сасвим другарски. Одмах после првих речи, одмеривши ме од главе до пета, позвао ме је у трпезарију на чај. И отпочео је разговор о питањима књижевности, опште и јеврејске, и, заиста, нисам стигао ни да се осврнем око себе, кад прође читав сат (од 11 до 12). замолио ме је да га посећујем без икаквих устручавања. Сам је узео на себе да ме упозна са претставницима штампе — једном речју, био јепредусретљив“...

Шалом-Алејхем је до краја живота „сачувао дубоку љубав према Горком“ и ценио га је више него иједног писца. Чак и један његов јунак вели: „Горки је данас готово први човек у свету“. А опет и аутор Мајке увек се интересовао за даровитог јеврејског приповедача. Према Гурштајну, кад год се сретао са заједничким познаницима, Максим Горки се распитивао: „Како је господин Алејхем7..“ не знајући дуго да је то његов псеудоним. А кад се појавио први руски превод књиге „Малишан

Мотл“, објављене под насловом „Деца-ђаволани“, Горки му је писао:

Искрено цењени друже по перу! Добио сам вашу књигу, прочитао је, смејао се и плакао —- дивна књига! Преведена је, чини ми се, мајсторски и с љубављу према аутору, ма да се понегде осећа да је на И И језику тешко изразити тужни и болни хумор оригинала, Велим — осећа се.

7 Коижевност