Наша књижевност

пера арт аи ћир театра

поени матине е

њег салата.

ДВЕ ПЕСМЕ

НОЋ У МОЈОЈ ЗЕМЉИ

Телом мојим гране, тишина, небо, ноћ... Над стазом корак стао. Покрио срце длан. Мрсе се траве, куће и'звезде, мрак, планина, /'а очи никако пружан да приме сан.

По радилиштима безбројним давно већ борци спавају. Осмех слути победа сјај. | Из очеличених руку делима смелим спокој и снага плаве ноћ, бескрај, ноћ земље радника... __А сасвим тихо, тихо, да никог не разбуди, "небом и земљом човек један једини бди, љубав и благост с лица његовог умног веју ко цвеће у снове заспалих.

Пролази... Стазама којим он крене ноћас ; народи читави поћи ће за њим. | "У Да ли су чекале само лик његов да виде огњенг Препуне зора су очи и кад их заклопим. Е •