Наша књижевност
НА ПРУЗИ
Дакле, ... такав лом и гужву још никад нисам видео. Изгледа да се цела Босна окренула тумбе и Као да се никад више неће вратити на своје место. У Зеници, где сам синоћ приспео, објаснили су ми кратко да ту за мене нема посла, да је предавање, због кога сам потегао чак из Београда, већ одржано. — Покушајте негде уз пругу, можда у Лашви — саветовали су ме већ помало нестрпљиви и испратили ме. У Лашви су се зачудили. Могли су питати и телефоном! — рекли су. — Предавање је одржано још прошле недеље, послали смо им и извештај. — У Жеп-
чу, куд су ме затим упутили, нису о свему имали ни појма, а у
Маглају сам и ја најзад изгубио стрпљење. Рекао сам да нећу да крећем даље док се ствар не разјасни, а црномањасти младић, који је седећи за столом листао по неким хартијама и држао се као да главу не може да покрене устрану, слегнуо је раменима и, не гледајући ме, рекао је да се без команданта ништа неће моћи
— Па где је командант —- питао сам.
— Отишао је. 3
— Хоће ли се вратити данас2 “" = Можда.
... И ни обрнуо се на ме није. Листабд је и даље хартијама и, најзад, као да се досетио да бих стојећи усред собе могао да прочитам неку реч на њима, премерио ме и показао ми главом столицу у углу собе.
Пролазио сам много пута долином Босне. Једном страном дубоког кланца, који се само местимично проширује, пење се, спушта, дахће и клепеће железница уског колосека коју су градили још: Аустријанци. Другом страном уска бела линија цесте прати реку, а ова јури, јури наниже, и на завојима удара о обале. Брда су у овом делу Босне згомилана у нереду и испресецана дубоким кланцима, јаругама и речицама, као да су се некад, још док се мека земљина кора набирала, овде сударила, разбила и скаменила два таласа, те се чини да стеновити и тамном шумом покри-
вени врхови још увек јече од тог удара. Пролазећи овом доли-“
ном, идуђи ка Сарајеву, дубље међу планине, увек ми се чинило
да се возим уствари дубоким усеком, који ће, као рударско окно,
најзад заронити међу планине, дубоко, до срца земље.
па на БВИОНЕ
4 5 | %