Наша књижевност

На прузи 573

знам босанске каване од раније, ова овде ни по чему се не разликује од њих, Кавана је на спрату, а доле, пред вратима, стоје два стола без столица, да се зна да би и овде могло да се седи, али Маглајлије изгледа радије седе горе, где је мирније и одакле је бољи видик на реку и на другу обалу. На спрат воде уске дрвене степенице за чију ограду се ваља добро држати, да се не би пало. У првој соби нема никога; ту је смештена читаоница; два ормана с неколико књига и на њима жута лимена труба и тамбура. У другој је кавана. На лименом шторету танких ногу као у муве, пече се кава. На полицама леже џезве, шољице и бакрени судови. За столовима, по један или двојица, седе Маглајлије, — трговци који су остали без трговине, занатлије без посла, — гледају кроз прозор, гледају у ваздух, и с времена на време, измењују понеку реч преко столова. Двојица играју домина.

Кад разговор умине, чује се зујање мува и ударање домина по столу. Кавеџија хуче у џезву, пљуцка у крпу и истерује сјај на бакру. Води се разговор о кави — јутрос је одбор доделио пола килограма „праве“ коју је кавеџија добро измешао са прженим јечмом, па се кава једва и осећа. -

За столом, где се играју домине, засело је и неколико бадаваџија који убијају време, посматрајући игру. Подебљег човека

у широком смеђем грађанском оделу, коме се знојем оросила.

обријана глава, зову „ефендија“. Он изгледа као бивши порески или финансиски чиновник. Прекопута њега седи мршави „газда“ Смаилбеговић, чија се избледела фирма још и сад види над затвореном радњом у чаршији. Сав је од жучи, живаца, чвороБа и коцкарске страсти; у руци, која му се зноји, грчевито држи домине и звера око себе. Игра се у каву и обојици је стало да игру добију. Само: Смаилбегдвић игра са страшћу почетника и узалуд покушава да своју страст стиша и прикрије, а Ефендија, искусан коцкар, игра надмоћно и лукаво, свестан да за њега раде искуство и време, и уверен је да ће на крају игру добити. Зато је и започео разговор да би Смаилбеговића, који добија, збунио и одвратио му пажњу од игре.

— У Тузли су јуче продавали каву на слободној продаји вели Ефендија, а сви осим Смаилбеговића дигли су главе са 'до-

мина. — По триста динара кило, кажу. Могло се купити колико је ко хтио. .

— Па има ли још7 — ухватио се кавеџија на мамац.

== Иди шта титан = Ефендија је хтео да допуни шалу, али

је Смаилбеговић спустио последњу домину, добио игру, и Ефендија је љутито измешао коцке на столу. »

У кавану је ушао хрупан делија, упаљених очију, без трепавица, повијен у леђима и тешка корака од кога се тресу сви столови. Сав је брашњав, платнена кошуља му је исцепана и раздрљена на прсима. Пекар је, завршио је посао у пекари која лече хлеб за пругу, и из питања којим су га Маглајлије заокупили — колика му је плата, колико ради, колико му хлеба дају

5 5 8