Наша књижевност

~ ж Е

_ Радоје Домановић ~ Ка г : Мен ПР

, _ их, и клону главом на њих. И љутито промрмља: — Па онамо, забога, пред дрогеријом „Гуслар“! Шта ме затракујеш ту ваздан, кад знаш и сам!“ - | Како је одмах ту,. до нас, било канабе, кажем му да легне да се мало одмори, док ја свршим неки посао у вароши. Послушта ; ме, и уз припомоћ моју легне. : ] Тада, и само тада, видео сам га клонула од пића, и ето тако А — напита, 4 ; 5 | Док је Раде био жив, само једном што сам њега за ово за- ( 2: дирнуо. Бранио се да је пре него што сам ја дошао био попио три онакве чаше.

ХххХхш

Раде је знао и пре двадесет деветог маја шта пише; и мдтао је мислити да они који буду то читали, неће остати потпуно. равнодушни. Али је тек после сазнао, како су његове сатире, #

7 нарочито Страдија, биле примане од Завереника, наро- 5 ВЕ мито млађих. | , ! | - 22.

У једној прилици говорећи о њима — Завереницима -а рећи ће ми: „Знаш ли да су сви читали Страдију! Има неколицина оних млађих начитанијих од нас. Знају руску и француску књижевност боље него многи наставници књижевности. > Читају Гогоља, и Волтера и Ига, у оригиналу. Ми видимо оне шапке и «сабље, и мислимо да су то само грубе војничине да постоје само да“убијају, секу.“

| И тада, — ох, тада —- после двадесет деветог маја у оној

ђ кавзи између Завереника и Контразавереника он

се стави сав на страну Завереника. Постане сарадник њи-

ховог органа Народног покрета, и једно, не кратко, време

писање уводних чланака свали се на њега. Често из дана у дан.

; И најгоре: код њега то није био занат или спорт, него је што но

| реч уносио свег себе у борбу, запињао до последње искре моћи. И то га не замори, него просто изнури свег.

„Шта ће он тамој“ може неко поставити питање. Исто као и Раде једном приликом за Бору Станковића поводом Борине са- 7 радње у једном часопису који је помагала краљица Драга. Е, за пе ' Раду може питати тако само онај који не зна ону атмосферу уо- у ; чи двадесет деветог маја. И како се онај чин утиснуо у свести 4 свега у Србији што је било слободоумније. И како је на Заве- 8 | ренике гледало онда све оно што је сањало о пуној слободи, | и у пуној слободи о највећим прегнућима дотле потиштене и од 4

ове мевттааља.

целог света једне скоро презрене нације. Више него хероји, полу“ 649 | богови били су то. У ондашњем заносу у својој песми — нашто · . ИН 5 крити! — објављеној на челу Уставне Србије, органа стари- ЊУ

јих радикала, на дан доласка краља Петра у Србију, (потпис Б, ~

почетно слово мог псевдонима), ја сам оне дане поредио са дани-