Наша књижевност

Љ

ЈЕ

596 с Књижевност

ма пре сто година. И оно што је Карађорђе учинио устанком и ослобођењем Србије пре сто година, — да су после сто година. учинили исто они — Завереници.

После је издавао и Страдију. Формат Срп. књ. тласника,

али само један табак и израда проста, а хартија још простија, простија и од најпростије. Тој Страдији он је био власник и одговорни уредник, и главни и једини сарадник, и коректор све. " _ Све што је тада написао и у Народном покрету иу Страдији било је далеко од оне раније Страдије и других његових литерарних радова, али је све зрачило његовом ваздашњом душевном ведрином.

После двадесет деветог маја он није дао ништа од литерарне вредности. Колико због замора на нелитерарном послу, још више и: због немогућности да се у новој ситуацији у погледу литерарног рада снађе. Он је, као што рекох, био на страни Завереника,/али писати сатиру против оних у чијем је положају до јуче био, потсмевати се немоћнима, онима без власти и силе, то оно уметничко што је. носио у себи, и чије су дело биле дотадашње његове сатире, није могло. Нарочито што су се још уз то услед неких разочарења мотиви почели указивати на другој страни, управо наслућивати, и више као у магли, далеко од неког одређенијег облика. Отуд и „Нова Страдија“ само у интимним наговештајима и — оклевању. А сем тога — ја озбиљно мислим — крив је томе знатним делом и онај „девети Домановић“.

ХХХхМ

Веровао је у „невидиме силе“.

У пролеће 1908 била је нека већа лицитација на Царинарници на Сави неких ствари ухваћених у „шверцу“ — кријумчарењу. Могле су се ту добити добре ствари за мале паре.

Причам ја то увече код „Три сељака“ за столом за којим је био и Раде. Питају ме, јесам ли купио што, а ја кажем да нисам. Нисам имао пара, а и да сам имао, не бих, јер никад ништа не купујем на лицитацији. Испричам, да је мени мој отац причао, како је у нашем селу једна иста тепсија продавана на лицији седам пута, и седми пут теслимљена неком трговцу из Кратујевца, који је однесе. И да је после тај трговац банкротирао.

А Раде: , — Није ту ништа била крива лицитација, — тепси-

"ја је крива. Нека баксуз-тепсија!' И онда исприча за неког козх

ња баксуза у његовом селу. :

Неки његов рођак — сусед ли, купи на НИ Пе вашару једног коња: Коњ добар и за јахање и за вучу, и лепе — питоме нарави. А и онако на око. Радин стриц — поп, који је лудовао за добрим коњима, страшно му завидео. И секирао се, како да