Наша књижевност

5 - | - за вЕ 5 —__ Књижевност

За Франкову Р-тоП симфонију би се могло рећи да је у крајњој линији _ пре опитимистичко, но суморне дело симфоничарске исповести. Тај оптимизам међутим сасвим је особен; он се појављује како у енергичном ослобађању од болне н тегобне озбиљности, која наступа тек у завршној коби оба крајња става, тако н у ванредно садржајној и на махове дубоко потресној смени доминирајућег замраченог или осенченог тембра и наглог расветљавања које у закључку излагања проузрокује комбинација тонског дејствовања групе инструмената од лима. 5 У:

Мако још млад симфониски колектив, тек на почетку пута) на којем се прибирају искуства потребна за праву, убедљиву а никад наметљиву ни грубу „речитост“ инструменталног језика, симфониски оркестар ЦДЈА прожет је у целини, као високо свесни колектив свирача, једном мирноћом и уравнотеженом | сређеношћу, која га, и поред приметних техничких недостатака у погледу лаке покретљивости на сваку интенцију диригентове руке, већ сада открива као зрело и способно радно тело, добро диспонирано по самој својој општој радној природи баш за дела из сфере блиске и сродне кругу масовности-и емоционалности каква је у самој музичкој сржи ове племените, уствари страсне иако неплаховите симфониске исповести. (4

Ако је избор Франкове симфоније пао од стране диригента из увиђања наведених разлога потенцијалне снаге дејствовања дела не само на слушаоце но, као одређене друштвено-моралне снаге, и на саме његове извођаче, онда је Даворин "Жупанић не само солидан предводник оркестра но и проницљиг педагог. Но•ако то и није случај, ова мужевна симфонија, присно топла и високо озбиљна у исти мах, пуна акцената туге и никад плачевна, извршиће своје мирно а сигурно васпитно дејство на људе оркестра већ и само од себе.

Сасвим је другог кова и суштаства бурна, плаха, на махове помамна, на махове народски, морнарски“ једноставна увертира за Вагнерову младалачку оперу „Холанђанин луталица“. Тек ко је добро упознат са скроз романтичним и идеалистичким идејним поставкама које су у сложеној, филозофско-моралистички ориентисаној Вагнеровој личности биле основни и врло свесни стимулус за постављање-и изградњу идеје читаве опере и затим саме увертире као њеног сажетог екстракта, разумеће колико се иза звучне ефектности те симфониске слике бурног мора ни аветињасте, сабласне фигуре фантастичног легендарног поморца, крије даља, романтична конзеквенца Бетовеновог идеала племените љубави из „Фиделна“. Само, док је Бетовен, верујући у лепоту људских идеала, могао конципирати херонку Леоноре и Флорестана, син доцније генерације која живи на пољуљаним темељима грађанског друштва, дубоко разочарани скептик, Вагнер дочарава у концепцији „Холанђанина“ „идеалну љубав као јежва приступачну цену откупа за душевни мир и спокојство које је грађанско друштво у односу на тако високе, бетовенске захтеве већ неповратно било изгубило. ; ;

Уз два тако сложена и крупна идејна проблема оркестар ЦДЈА имао је на овом концерту и задатак пратње блиставог, виртуозног, емфатичног клавирског В-тоП концерта Чајковског. Наша без такмаца "далеко најбоља пианисткиња Мелита Лорковић, која га је већ више пута свирала, увек са знатним успехом, овог пута одлично диспонирана, са самоуверењем које произлази из потпуне техничке сигурности, отсвирала га је са оном раскошном снагом екс-