Наша књижевност

100

"бодила“. Ка се'има на уму да је баш у првој деценији прошлога века било неколико јаких редњи великих богиња с обе стране Саве и Дунава, ну“ Срему, и у Банату, и у Србији, и да су те редње, погоршане јаким 31мама, узроковале помор деце. већи

ТИНГ-ЛИНГ: СУНЦЕ

_ Наш је читалац стварао себи пој·мове о Кини на подлози страних књига и филмова, који су, углавном, оорађивали само егзотику Далеког Истока. Једино је у“ томе изузетак · била „Кинеска трилогија“ ске књижевнице ВБ Бак: „Добра земља“, „синови“ и „разорени дом“. У тим књигама смо могли сагледати један део кинеске друштвене стварности. Од домаћих, кинеских писаца београдска „Просвета“ нам је недавно пружила „истиниту историју А-Кеја“ од Лу Сина, а ових дана у издању

„Повог поколења“ у Београду, у пре- =

воду — ваљда с руског — Крста ка-

"довића, изишао је роман од !инг

Линг „Сунце над реком Санган“. (У загребачкој едицији ова се списатељица зове Дин млин — које је њено право име» Књигу сам прошле године читао у једном совјетском часопи-

су м, колико се сепам, биће да- је“

Дин Лин.).

Уметничка вредност овог романа није богзна колика. Он је нешто између књижевне репортаже и уметнички оствареног дела. !овор његових лица није довољно индивидуализиран а стил им је често новинарски.

-(Додуше,, треба имати у виду да је

стил на путу од кинеског папреко,руског до српског могао прилично и настрадати.) Али у овом роману, поред свега тога, има довољно естетских елемената, и он није само докуменат о једном сектору кинеске револуције, него је у исто време и једно уметничко' остварење. Дело које нам хуманим тоном говори о разним суд-. бинама људи, у периоду револуционарног преображавања кинеског друштва, о оуђењу кинеског сељаштва, о покрету народних маса, њиховом отпору и борби против чанкајшеков-

американ-

Књижевност

него обично, Доситејево заузимање за тога лекара биће разумљиво. Оно је јоти један доказ више колико. је Доситеј био племенита срца, човекољубац п патриот.

Бе Д

НАД РЕКОМ САНГАН

еких банди и проти Тв > домаћих пород“ "љивача.

Основна тема романа је аграрна реформа из тог најновијег доба, а радња се одиграва у селу Гопле Воде.

Положај сиромашног сељака бно

"је понижавајуће бедан. Он је, у зе-

мљи чаја, гњиле плодове сушио за чај. Старац Куо Ци-Јуан је шездесет година само издалека посматрао воћњаке. = |

»Данас сам, можда, срећан први пут после неколико десетина година —- прича један стари наполичар. У пређашња времена за мене се чак и радост претварала у несрећу. Сећам

се: жена ми се први пут породила, био сам срећан отац, суседи су ми

честитали, а ја сам мислио само на једно: где да набавим мало проса и скувам супу-за породиљу. Читав дан сам залуд обијао прагове и тек сутрадан ујутру успео сам да добијем три шена пошто сам заложио ћебе. А једне наредне године дуговао сам Цијанг оши-Џунгу жито: један дањ и осам доуа. када је главар затражио да му вратим дуг, у кући није оило чак ни мекиња, Из страха да ме не пошаље на тешке радове, решио сам да продам своју најстарију кћер. Нисам јој рекао ни речи на растанку, чак нисам. ни плакао, већ сам се радовао због ње. „ипак неће умрети од глади, остаће жива“ — мислио сам ја. а већ нисам био човек; и срце ми није било онакво као код људи.“

положај жене био је још беднији. Сеоске сиромашне девојке обично вису имале свог имена. До удадбе су им тепалњ а затим су добијале м,жевљево име.

пе само Цијанг Ши-Џунг, и 0стале спахије су били немилосрдни, боездушни, крвави експлоататори. Али

су сељаци првих дана ослобођења