Наша књижевност

Јован Јовановић Змај ПР а 5 17

питању. Добро је видео да је његова Жижа из године 187! била лист сасвим друкчији, далеко бољи него например Стармали, чак-и онај из године 1879. Знао је и разлоге неминовној промени; мора да му је тешко било прећутати их: волео је брзе, публицистички непосредне реакције. „У многим стварима“ — писао је са горчином у једном приватном писму из године 1878, а о томе питању — „попустили су наши ваљани прваци, они тако нађоше за добро, — они нека одговарају за то... Да ја почнем сам како сам негда терао,. већина би се можда већ и сада смејала, ал не хумору или вицу моме, већ мени. Ја бих терајући конзеквенцију морао ударити и на Заетаву и на прваке наше. А успеха не би било... Самац да се борим са истом жестином и са истим оружјем као што радих пре кад сам стојао у глиди читаве чете једномишљеника, — то сада не би била борба, већ очајничко копрцање“. У политичкој борби Змај се дакле у потпуности заједничко са потребама своје странке — у његову случају слободно се сме рећи: са потребама народа —, покорио им се свесно, као добар војник, без роптања. Био. је то — ваља поково подвући — силан борац и страшан противник, — прави огње- _ вити змај наше политичке сатире. У наше сирове политичке нарави. шесетих и седамдесетих година Змајева духовита хумористична жаока и љути сатирични ујед дошли су као врста духовне и разга- љујуће инјекције нашим кивним и мртодним темпераментима: страшно дејство сатиричне песмице у политици показао је код нас први Змај. Знамо колико неприлика су оне причиниле кнезу Михаилу; из докумената видимо: краљ Милан је од беса бацао на земљу Стаје мали,•немоћан. Да ли да додам још и то, да наша политичка карикатура датира заправо од Змаја, од његове дугогодишње сарадње са Ангерером и нарочито Словенцем Кличом> Подробнија изучавања ће утврдити: да је карикатура, као органски саставни део летенде, и зато нераздвојива од ње, тек од тога тренутка ушла у нашу културу, постала уметнички проблем и задатак. На њему је Змај, годинама и упорно, сарађивао, сасвим сам. Напш је грех што ту околност до данас нисмо још ни уочили.

Песме за децу почео је Змај писати рано, (ош крајем педесетих година. Двадесет година дошније он ће се, постепено, све више посвећивати искључиво деци, да се на крају његов главни рад усредсреди скоро искључиво у овоме правцу. Тако је у јесен 1579 писао Арси Пајевићу, издавачу Стармалог, који је стајао пред обуставом: „Ја сам још преклане, па џи лане, помишљао да покренем лист за децу... Кал ми ви оно пре месец дана посласте листу претплатника и рекосте а и ја сам увидех да Стармали мора И ЕНА, Онога часа одлучих се да лист од новембра ове године покрене Ја натраг не могу. Мој план је такав.“

Тако је кренуо свој последњи лист, Мевен, не од новембра 1879, него од јула 1880. Било би погрешно мислити да је Змај почео паши писао за децу само или претежно стога да би своју неза-

2 ПИО ст