Наша књижевност

5 «8

Јован Јовановић Змај

природе и моралних категорија, све до неотклоњивих и човечних задатака у друштву, међу народима, у свету. А све то постиже овај

песник скоро нечујно и неприметно. Своју дечју поезију Змај је у.

потпуности ослободио дидактичне сладуњавости; прецепторски до садне целомудрености и моралистичке чаме професионалних педагога. Његова поезија је за децу од оних душевних доживљаја-који потресу из темеља. (Све се у тој поезији збива у природноме оквиру рустично здравога дечјег света животиња, буба, птица, зверја и биља, — природе и њених мађија, домаћих радости и туга, узбудљивих откровења првих сазнања. Тек у Змајевој дечјој нрезији се види колико је његов таленат сложен, гибак, дубок, колико моћног лијапазона. Тај неумитни судија из оних својих љутих политичких сатира у овим дечјим песмама као да понекад од деце неће ама баш вишта (а наравно такав пренагљен закључак вара: песник је мудар, зна како се постиже оно што је тешко; изврстан је психолог, од оне најфиније, најтеже врсте, са инстинктом, који је истовремено и љубав); наравно, баш онда је најбољи: изгледа као да се и сам игра и забавља (и само то), а права намера је дубоко скривена, негде на дну те преварне игре. Ето, например, почиње песмица баш смешно, скоро неозбиљно, и богзна шта ће бити с њом: ,

Цицуљко, Мицуљко, Овамо се вуци...

Ваљда је непотребно даље наводити. Ко не зна тај дијалоге А каква је то песма! и камо одводи, — машту, игру духа, — колико је у њој разигране језичке иматинације, па хумора, па пућења и потемеха пућењу, — колико сна и јаве, среће од обога, колико 'повзије, танане, незаборавне, — одиста бесмртне! Додајем (сви то знају): ни близу ово није од најбољих Змајевих песама; скоро да је више бољих него горих од ње, Овај надахнути песник детињства стога је одиста највећи добротвор натле деце, већ дуги низ деценија. По снази, по љупкости, по недостижној грацији, не знам му једнаког, па ни налик, ни у којој књижевности.

Змај је доста и преводио, увек, само поезију. О тим његовим. преводима постоји читава мала ПИ Ва често сасвим против- | речна у крајњем суду. На савременике, Змајеви преводи су учинили велик утисак; тада се, не једанпут, чула реч да је преводилац премашто оригинал, и то је казивано са нагласком искрености и поноса. Не сасвим без разлога. Средина Х1Х столећа и код Срба значи потпуну победу народног језика у књижевности. Тај народни језик, дотле још недовољно окушан и потпуно непроверен на великим поетским текстовима, још бојажљиво несвестан својих снага, а без оних финих језичких искустава у изразу који се стварају тек дугим и спорим наслагама од сећања на поетски доживљај њиме исказан, — тај језик се таман био оснажио у епоси која је претходила непосредћо Змајевој. Те изворе, неисцрпне ивворе поетског израза, наставио је