Наша књижевност

У вихор је пала - = ; 21

бар да си бистар наштла негде врутак, не бих ја светла никад утрно и смеј'о бих се можда на тренутак.

Али такт валса, валса усред рата...

Туђи војници... Ти се вртиш с њима, . ти срећа моја од суза и злата -

која на грлу траг целова има. 5 А. ја далеко, на далекој цести, логоралт гладни тетурам кроз ноћи | и све се надам некад ћу те срести, неће ме ваљда нестат у самоћи.

И сањам да си мајка и да, свака успаванка ти мноме срећу носи, | и с тобом свуд сам и свакога мрака. | уносим руже у вечерњој роси, А 4 а руже пуне, немирне у вази

с уснама твојим боју носе исту. Љубави моја, ко то снове тен Преврћем књиге:

смрт на сваком листу!

Преврћем књиге: смрт на листу сваком. Твоји су прсти за те стране мртви. И ма да нећу, у листању лаком ја бројим куцањ срцу, твојој жртви.

Празна је соба, све празнија биће... Ја више никад у њу нећу смети.

Чак ни крај куће зко зора свиће_ самота себе не могу пон ти.

· Много је других ствари на том свету, инајче, ја бих жалио за гробом, јер боље ми је умрети у лету нето се никад не срести са тобом.

Остављам собу, собу наштих срећа... Мати је твоја нестала из дома.

Да имаш хумку набрали би цвећа. | | Овако, пубтош и ЕКГ лома, | О

И тде ћу о лао Нису крчме ништа. Ни виолине за ноћ, за астале! г