Наша књижевност

ЋУТАЊЕ МОРА [

Његовом су доласку претходиле велике припреме од стране војске. Дошла су најпре два војника. Оба су била упадљиво плава, само је један био сув и некако расклиматан, док је друпи био снажан и добро грађен. Руке овог последњег биле су грубе, као да је у цивилу био каменоломац. Обилазили су око моје куће = испитивали је, али само споља, не улазећи унутра. Касније, у пратњи оног расклиматаног војника, дође један подофицир. Обратише ми се на језику за који су мислили да је француски, а од кога ја нисам разумео ни речи. Ипак, ја им показах собе које су биле слободне. Изгледали су задовољни. -

Сутрадан ујутро, једна сива и огромна луксузна војна кола продреше у мој врт. Шофер и један војник, који је био витак, плав и | насмејан, извукоше из кола два сандука и један овећи свежањ, увијен у суро платно. Попеше све то у најпространију собу на спрату, и одмах одоше. Неколико сати касније, чух групу коњаника. Било их је три. Чим стигоше, један од њих сиђе и оде према старој каменој згради. Кад се вратид, сви, и коњи и људи, уђоше у амбар, који ми је служио место Ен Касније сам приметио да су били укуцали у простор између два камена на зиду клин из моје тезге, и пртвезали конопац за клин, а коње за конопац.

У току наредна два дана није се догодило ништа, нити сам икога више видео. Коњаници су одлазили с коњима“рано и враћали се касно. Спавали су код коња, на слами коју су били прострли у прегради од дасака:

Ујутро трећега дана, велика кола дођоше опет. Млади насмејани човек подиже на раме један велики војнички куфер и попе га у собу. Затим се врати по ранац, који остави у суседној соби. Кад је сишао, обрати се мојој синовици, на добром француском језику, и затражи чартшаве.

Кад год би неко закуцао на врата, увек би моја синовица ишла да отвори, у

з Књижевност