Наша књижевност

116 у Е Књижевност %

који се формирао око Бранислава. Нушића против рада Драгомира Јанковића: „Позориште је већ почело бивати уточиште свију слепих мишева из околине“, пише та ] рецензент, „, јер у мраку и тишини те куће ови сисавци нађоште себи сродне душе и тихо боравиште. Публика је ову занимљиву установу била "препустила г. драматургу Ио њеној судби што је само дало један врло интересантан изглед. Кад сам, врло опрезно, завирио. при последњој представи „Отела“ у салу зодва сам могао назрети једанаест упезверених посетилаца, не рачунајући ту послугу и пратисше оних ложа што су Управи на расположењу... Сала' је бедно изгледала. и

Но ово отуђивање публике било је наслеђено и од ранијих сезона под другом управом. Матстш је у својим дописима сарајевској. „Нади“ 1896 писао да публику. „више привлаче шантани и друге забаве“ и да „ове зиме би јаше одиста Народно позориште завод за васпитање клупа, столица и фотеља“. (Трговачка буржоазија и буржоаска интелигенција Београда ради је су посећивале у то време приредбе концертне и позоришно-аматерске које су приређиване у појединим богатим кућама п страним посланствима.) |

Од нових комада ова управа је успела да изнесе на позорницу „Кнеза од Семберије“ и „Обичног човека Бранислава Нушића, „Коштану“ Боре Станковића. Она је поставила из старије српске драмске књижевности Стеријине комаде „Волшебни магараце, „Џандрљив муж“ и „Превара за превару“, дела Јоакима. Вујића „Награжденије и наказаније“, „Љубавна ја завист чрез једне ципеле“, Симе. Милутиновића „Милош Обилић“, „Маројицу Кабогу“ Матије Бана. Од страних комада приказани су Софоклов „Едип“, Метерлинкова „Незвана гошћа“, Бекови „Гаврани“. Припремани су комади „Саул“ пи „Женидба Милоша Обилића“ ол Драгутина Илића, Итњатовићев „Адам берберин“, драматизација „Ивкове славе“ Стевана Сремца, 'Нушићев нов комад „Тако је морало бити“. „Дорћолска посла“ Илије Станојевића, а од страних Корнејев „Сид“, Молијеров „Пучанин или властелин“, Мисеови „Каприсиче Диме Сина „Господин Алфонс“ и „Свадбене посете“, Сардуова „Теодора“. На завршетку сезоне 1899—1900 промењена је управа. | |

Ову промену су проувроковали и политички догађаји. Образована је такозвана „свадбена влада“ (Алексе Јовановића) са з2датком да припреми венчање Александра Обреновића и Драге Машин, а у аву владу је ушао као министар просвете и црквених по-

слова Павле Маринковић, напредњак, који је показивао велики инперес према позоришту, писао позоришна рецензије у „Звезди“ и одржавао присне пријатељске везе са Браниславом Нушићем и Јанком Веселиновићем. Он је довео своје пријатеље у управу позоришта. Постављен је за драматурга и вршиоца дужности управитеља Бракислав Нушић. У књижевно-уметнички одбор су ушли: Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Душан Ђокић, др "Мирослав Спалајковић и Станислав Бинички. |