Наша књижевност
Позоришта у Србији | 117
(
Основан је „Позоришни лист“, под уредништвом Бранислава Нушића, који је слично новосадском „Позоришту“ доносио позоришне листе са претстава, у исто време информације о позоришном животу. Он је основан са задатком да у првом реду бележи и процењује све иоле значајније појаве у области драмске књижевности . и целокупне позоришне уметности. Гај задатак је спојен са задатком који је себи поставила управа позоришта: да се позориште подигне „на: виши ранг једног културног завода, за више ошште уметничко образовање друштва, за питомљење нарави, „за познавање људи и света, за проучавање живота и прошлости“. „Позоришни лист“ се задржао највише на објавама и регистровању догађаја из живота позоришта. Новосадски лист „Позориште“ био је изнад њега својом просветитељском озбиљношћу, активним старањем да се и путем писане речи унапреди позоришна уметност, постављањем позоришних проблема и упорним настојањем да се буде у току позоришног живота не само хроничар, већ и инспиратор и учитељ.
· Нова управа. је узела на себе и један политички задатак. Спољна политика владе Александра Обреновића оријентисала с2 према дарској Русији, која је покровитељски санкционисала брак Александра Обреновића и Драге Машин, „Придобивши за свој брак са Госпођом Драгом, Руски Двор“, пише Алекса Јовановић, „сопственом инипијативом, краљ је тим свечаним актом обновио политичке тријатељске везе са Русијом. То је само собом значило органичење, или боље рећи сузбијање аустро-угарског утицаја у нашим државним пословима. Овим је довољно био обележен нови правац наше спољне политике, или јасније политике пријатељског наслона на Русију. Њу је · потпуно усвојила нова влада, одговарајући тиме и својим личним. назорима и народном расположењу, које је увек било за Русију. О " венчању је "Маса народа дочекивала и пропраћала појаву г. Мансу-
рова као кумова заступника бурним усклицима „Живео цар Руски!“
На писма и телеграме из наших разних крајева као изразима народне радости и одушевљења г. Мансуров је под 28 јуни 1900 године одговорио у нашим Српским НПовинама званичним отпоздравом „да ће бити срећан да достави свом господару те изразе одушевљених осећаја, изазваних уз припомоћ Божју укрепљењем веза, које везују великог православног Словенског цара, са славним Домом народне династије Обреновића и верним јој народом.
Нова управа даје свом раду јако славенофилско обележје. Оргавизовано је гостовање кнеза Јужина Сомбатова, писца и драмског истакнутог глумца из Москве, а у овом ангажовању одиграла је улогу и православна прква. Организовано је гостовање Марије Хоржиц-Лаудове из Прага, Романа Желиковског из Варшаве, ЈЉерке Шрамове из Загреба и Ирме Полачек из Љубљане. „У Прагу ће бити представљани неки од српских комада“, обавештава рецензент „Звезде“, „од којих се сада припремају „Максим Црнојевић“, „Тако је морало бити“ и „Ђидо“. Јђубљанско „Звоно“ донело је ваљан
УК