Наша књижевност

БЕЛЕШКЕ

НЕКОЛИКО МИСЛИ О ПОЕЗИЈИ МЛАДИХ

(Поводом песама Слободана Марковића и Мирослава Антића)

Издавачко: предузеће Ново поколење, и то и оно у Београду и оно у Загребу, пружило је у току прошле године прилику читалачкој публици да се упозна са читавим низом прозних и поетских остварења наших

"младих писаца издавањем већег бро-

ја књига њихових песама и приповедака. Било би, свакако, веома „интересантно и корисно направити једну

детаљнију и ширу критичку анализу.

свих тих Нопокових издања, указати на резултате и недостатке које нам доносе и поезија и проза младих, и на тај начин помоћи правим талентима — а њих несумњиво има — да се отресу. својих слабости и да брзо

крену широким путем истинског у--

метничког стваралаштва. Објављене књиге прозе а: нарочито збирке стихова младих писаца пружају погодан материјал за једну. принципијелну

дискусију — коју би, већ једном, код. нас требало повести — | путевима. развитка и, нарочито, "утицајима ·

под којима се-одвија ПО Е формирања наше послератне књижевне генерације. Међу младима има већ приличан број афирмираних песника и прозаиста, о којима је, ту и тамо, можда и написана понека реч (углавном хроничарски и конвенционалко), али правој критици, правој критичкој анализи, која би праведно али и са потребном дозом оштрине, са пуном мером оценила њихов досадашњи рад — још ниједан од њих није

1650 до сада подвргнут, А тај посао

би био и ну, кан, и неодложан, и, што

је најважније, веома захвалан. Ишчекујући реч критике и кри-

тичара — која, нажалост, Још ниот-

куд не долази =, наши млади писци, у међувремену, објављују све већи број нових и нових радова, па и све већи број нових књига. Та појава, сама по себи, и на први поглед, не значи никакав минус. Велики активитет младих писаца и велика продукција, која се не огледа само у њиховој интензивној сарадњи у омладинским и другим часописима, него баш и у издавању све већег. броја самосталних књига, једино и може да донесе неке боље резултате. Литература,. која се непрестано не обнавља новим остварењима и делима најразличитијих родова и вредности, која „нема никаквих проблема“, у којој све иде по глаткој линији једног устаљеног и утврђеног реда, осуђена је на пуко вегетирање

и пропаст.

То је, међутим, само једна страна проблема. Друга страна тог истог проблема “крије се у опасности, која се садржи, да се тако изразим, у „издавању књига по. сваку цену“. Код нас се досад говорило (Милан Богдановић у „Књижевним новинама“) о појави писања „критике по сваку цену“ и — онако како је било уочено и формулисано — то запажање је и истинито и тачно, ма да, с друге стране, по мом ду боком уверењу, суштина ствари није у томе да ли постоји или не постоји критика по сваку цену, него да ли постоји критика уопште, активна и делујућа критика као регулатор литературе,. критика која редовно прати целокупну нашу књижевну активност. Мислим да у том грму лежи зец, али то је ствар посебног расправ-