Наша књижевност

Белешке

љања и посебне дискусије. Издавање књига по сваку цену претставља ону другу страну медаље нашег књижевног активитета, ону негативну појаву која, ако се благовремено преко критичких написа у часописима и новинама не уочи, може да укочи и даљи правилан развитак на_шег књижевног живота и сам тај - активитет. Олако, ужурбано п брзоплето објављивање радова, не чекаући ни да се „охладе“, ни да се мало „слегну“, није упутно ни кад је у питању објављивање у часопису, повременој публикацији, акамоли кад је реч о књизи (трајној публикацији) која, у неку руку, треба да да и пресек рада, да прикаже праву вредност и прави уметнички лик једног аутора пред критичарима и публиком. А од болести лиферовања књига по сваку цену, руку на срце, болује у првом реду наша млађа књижевна генера-

ција, млади писци. Може ми се при-

говорити да је таква појава „закони- та“ и „нужна“, да и млада књижевна генерација између два прошла рата није друкчије поступала, да је и она објавила и објављивала масу књига за које данас нико и не зна; шта више, књига којих се сада одричу и стиде сами њихови аутори. Да. И, ето, баш: због тога и треба помоћи нашим младим писцима и указати им на лоша искуства из прошлости, да се не би догодило да разбијају отворена врата. Што се тиче других упоређења, она су сасвим могућна, па можда и оправдана, осим у једној ствари, где свако упоређење унапред отпада: наиме, упоређење у погледу положаја који данашњи млади писац заузима према положају који је некадашњи млади писац заузимао у друштву и животу. Ситуација је у том погледу заиста из основа, радикално измењена. Некадашњи, предратни млади писац био је препуштен, углавном, самом себи и нема примера да се било ко од њих, па ма колико имао талента, излржавао или могао да издржава од свог литерарног рада. Данањи млади писац, који се већ колико-толико афирмисао као писац, углавном је професионалац или полупрофесионалац; он за своје радо„ве и књиге прима, мање или веће, хонораре; њему су доступни сви ча-

207

сописи и сва издавачка предузећа, што исто тако раније није био случај. У тој, у основи позитивној, чињеници и лежи, међутим, један од узрока: пребрзог „избацивања“ радова, лиферовања недорађених књига, несолидних издања и несолидног трчања на „књижевну пијацу“. Разуме се, на све то би се могло и требало опширније осврнути, но то није задатак ове белешке. 3 Други, далеко суптилнији и важнији проблем, који се просто сам по себи намеће читаоцу у вези с појавом прошлогодишњих издања младих писаца, јесте већ поменути проблем утицаја под којима се одвија

књижевна делатност- младе генера-

ције. У првом периоду, непосредно после ослобођења, упоредо са обрађивањем тема скоро искључиво из области обнове и изградње — најчешће датих у превише упрошћеном и једнодимензионалном облику, идеализаторски и идиличарски — преовлађивао је углавном утицај совјетских писаца, у првом реду Мајаковског и Јесењина, и неких других,

'а од наших најчешће Зоговића, по-

некад и Крлеже. У најновије време, за годину-две дана унатраг, и у том погледу су се ствари измениле из основа. Нови ветар је дунуо кроз нашу лирику. Али тај ветар поред несумњиво позитивних резултата који су се испољили у проширивању мотива — и оних заборављених и "оних „вечитих, као о љубави, природи и смрти — није успео да одува и оно што не ваља, што је било

лажно, мутно и декларативно у тој

лирици! Кроз песме наших младих поета одједном су на све вентиле потекле слике и фигуре, поетски обрти па и акробације лиричара између два рата: Црњанског, Драинца, Ујевића идр. и то све, разуме се, далеко испод нивоа њихових најбо-

љих остварења. И као што се пре.

тога лажно и извештачено певало на сав глас (и на један глас) на тему обнове и изградње, још неадекватније и још лажније, чини ми се, звучи данас модернистичка нота кроз поезију неких наших младих писаца. Средине нема: или се неискрено певало онда или данас, или и: онда и данас. Крајности се, као што је познато, додирују. Совјетску литера-