Наша књижевност

•

920

Обрађујући са пуно хуманог про: теста судбину детета-пролетера у Условима беспримерне експлоатације која доводи до биолошког и психичког унакажења, Лондонова књижица „Отпадник“ претставља, тематски и идејно, значајну новину међу дечјим "књигама објављеним у последње време «код нас. У њој нема вБеликих догађаја ни фантастичних дешавања, ни егзотичних поднебља, готово нема ни радње која би могла да заокупи пажњу или да узбуди машту малог читаоца. Она је само, без велике речитости казана, суморна слика једног детињства, сажета готово у један једини радни дан, у оквиру убогог материнског дома и фабричке радионице, од каквих је су-

“ морних, једноличних дана изаткан

цео живот овога света.

Њен мали јунак родио се у фабричкој радионици, што му је дошло као неко судбинско опредељење. ошто је до своје шесте године у роди-

тељској кући замењивао опа и мајку ·

и дадиљу млађој браћи и сестрама, он у седмој ступа у фабрику, где најпре у мрачној просторији, уз пламичак светлећег гаса, са штапићем у руци управља платненом“ траком, која. као поток непрекидне тече преко врелога ваљка. Он је до тада живахно дете, пуно сањарија и дечјих илузија, као и други његови вршњаци. Али од уласка у фабричку радионицу по-

«чиње његова мучна животна судби- ;

на, Са првом примљеном надницом престаје његово детињство и почиње дечаштво, Пуну мушкост стекао је у једанаестој, када је шест месеци радио у ноћној смени, „јер се не може остати више дете и после таквог рада“. Од његове даље животне судбине, од његовог живота у, коме се ништа није дешавало, у коме није било догађаја који би обележавали протицање времена, које као да није текло,

да није протицало, у коме су се само

кретале захуктале машине, а јевтин колач или лака сувих шљива памтил! као догађај, од таквих спољних животних манифестација интересантније је његово психичко изобличавање на

ПАПИ ЕЕ 5 Књижевност

ЏЕК ЛОНДОН: ОТПАДНИК % („Дечје свеске“ — Ново поколење, Београд 1950)

коме се писац нарочито задржава. Он је, истина, у шеснаестој години постао одличан ткач, који ради на тричетири разбоја и то „савршенством једне машине“, али у недостатку фи-

· зичког кретања н духовног потстрека

његов дух постаје тром и учмао. У дванаестој години чинило му се да је детињство остало далеко за њим. Преморен и изнурен, био је стари раздражљив човек, трома и тешка корака, чије равнодушно лице није ништа изражавало. „Био је права карикатура људског створења. Искривљен и закржљао, неописив производ живота... чудно смешан и грозан.“

И та Лондонова креатура, тај про извод фабричке цивилизације пренула се после једне болести, која је дуже времена зауставила његове механизоване покрете, чији је број израчунао на 24 милиона годишње. „Сит сам кретања и више нећу да се креБем.“ — одлучио је и, одмећући се од фабрике, од дотадашњег живота, бежи, да би нашао свој мир, да би уживао у непокретности. И то је све.

Иако се тешко сложити са ставом писца који у своме социјалном реформизму избегава да ствари именује њиховим правим именом и изобличи сам друштвени систем као такав, 9стављајући читаоцу да сам доноси такве закључке, а, како на први поглед

· изгледа, напада фабрику као систем

производње, као нужно зло које сатире људске организме, ма да нам није јасан ни смисао отпадништва његовог јунака који, несвестан правог узрока своје беде, тражи само мир! непокретност, који се опет могу наћи само у гробу, Лондонова књижица је, већ својом тематиком, добро штиво које треба деци читати и тумачити. Она можда не спада у „дечје свеске“, можда је приступачнија старијем узрасту, у коме се стиче веће разумевање за унутрашњи живот, али је нова и оригинална и буди мржњу на ру-

_ гобе једнога света, на друштвени по-

редак заснован на експлоатацији. Она је у суштини песимистична, јер не указује на могућност наде у бољи живот, јер не бодри на побуну против