Наша књижевност

В.Г. Бјелински | 1 288

давине бајонета и мача, ни самовоље, ни случајности, — и свршено је било с мојим туторством над људским родом, и значај моје домоване показао ми се у новој слици. Опростио сам се са Французима .__ Реч „стварност“ добила је за мене исти значај као и реч „бог“... Нови свет, нови живот! Доле јарам дужности, дођавошта с геилим морализмом и идеалним резонерством! Човек. може да живи — читав, сваки тренутак живота је велик, стваран и свет! =)

Те речи су прави манифест измирења са стварношћу. И заиста, Бјелински је у том времену потпуно идентификовао „стварно с „постојећим“ и није само прихватио постојеће стање у Русији, које је посебно узвеличао у свом чланку о бородинској битци, него је осуђивао све оне који су имали храбрости да му се супротставе У свом измирењу са стварношћу ишао је Бјелински чак и даље од Хетела, јер се латио одбране система који је био прилично заосталији и варварскији од заосталог пруског система. -

Хегел је у својој „Филозофији историје“ наговестио идеје о немачком првенству, тврдећи да германско царство претставља старачко доба духа, што у случају духа не значи маторост, него значи доба потпуне његове зрелостил>) Хегелову мисао о првенству гер-. манетва Бјелински је у време свог помирења са стварношћу пренео на Русију и њену мисију у историји. У незавршеном чланку о Фонвизину и Загоскину, написао је 1838: „Посланство је Русије — прихватити све елементе не само европског, него и светског живота, о чему довољно јасно говори њен историски разво ј, географски по- . ложај и сама разнородност племена која су дошла у њен састав и која се сада кале у ковачници великоруског живота, чији је центар и срце Москва, те се припајају његовој суштини... Ми, Руси, 64штиници смо целог света, не само европског живота, и то с правом. 26) Руској суштини припојиће се пре или после сви славенски народи. У чланку „Менцел, Гетеов критичар Бјелински сматра да је за Гетеа нужност немачке националне раскомаданости била исто. такво убеђење и вера, као што је за Пушкина било убеђење и вера то да се руско море неће исушити, него да ће се у њ слити сви славенски потоци. Том приликом се окомио и на "Мицкјевича, предбапујући му да не разуме нужности историског збивања, мисију Русије и беспредметност пољског отпора. „Само неки Мипкјевич може да се затвори у ограничени осећај политичке мржње и за вољу римованих памфлета напушта песничко стварање.“ 27) Због тога он одриче Мицкјевичу светску величину, јер према хегеловском схва“ тању улоге личности у историји, према схватању које је само по себи врло дубоко, велик је онај човек чији су лични циљеви у складу са

2) Бјелински, Изабрана дела у једном свеску, стр. 634.

25) Нереј, Мопезипсеп шђег фе РЕПоворће дет Сезсћјећће, стр. 159—160, 561—563. (ве

25). Бјелински, Изабрана дела у три књиге, св. [., стр. 405. 27) Бјелински, Сабрана дела у три књиге, св. |, стр. 435—436.