Наша књижевност

Гуштер “ Е БОМАЕ 275

На гранику му поста несносно. То вриштање разигране дјеце парало је уши. Скоро потрча назад према пролазу у плоту. Прихвати се рукама за даске и подиже на клупицу. У тај трен шикну равницом млаз металног звука. Сирена рафинерије гласила је другу, поподневну смјену. Још у њеном пуном јеку, „угласи се у њу, за неколико тонова ниже, она с пилане. А онда, с лијеве стране, као мрмор тешког бомбардера, умијеша се она с нове жељезаре. Зву-

_кови се стопише у неку наелектризирану, свеобухватну снагу, и

“

Младен застаде на високом плоту. Поглед му се окрену тамо куда то. цијело вријеме није хтио погледати — према гробљу св. Марије, на брежуљку више Шела. Запљусну га тај талас звукова и, као одговор на питање живота и смрти, у тешком ИЕ АНА душом крик: — Чујеш ли их, Андреј» Г Уа мој.

с Јосип БАРКОВИЋ.