Наша књижевност

МУЗИЧКИ ПРЕГЛЕД

ШУБЕРТОВО ВЕЧЕ

Удружење музичких уметника Србије подухватило се једног „озбиљног, одговорног и племенитог културног посла: откако је стекло дворану коликотолико погодну за одржавање камерних музичких приредаба, оно приређује редовне музичке часове, по два месечно, од којих је сваки посвећен било делима неког од музичких мајстора, било музици одређеног стила (што се добрим делом поклапа и са неком од музичких епоха), било некој музичкој врсти одн. форми. Тако је први из ове серије камерних музичких часова — падајући још у годину која је у читавом просвећеном свету, по линији музичке културе, била година другог навршеног столећа од смрти Јохана Себастиана „Баха био посвећен делима овог мајстора, други час —- балади, трећи — Моцарту, четврти — савременој француској музици (уколико је правилно додуше блиску историску епоху француског импресионизма сматрати савременом), док је до сада последњи, пети музички час (одржан 7-11-51) био посвећен делима Франпа Шуберта, ; [

Удружење наших музичких уметника-извођача (певача и инструменталиста) поставило је плански читаву серију својих камерних концерата, и ови, како се већ по досадашњем току приредаба може видети, имају своје одређене типске карактеристике: сваки јавни час отпочиње предавањем о ономе што се (или ко се). тим часом жели приказати, у састављању програма приметно је старање да ови буду што је могуће разноврснији, остајући у границама камерног музицирања. Одлучујућа особеност ових приредаба у погледу њихове намене није, међутим, довољно јасно опртана досадашњим током. Јесу ли оне васпитне, информативне, замишљене као заиста потребно проширење музичке »лектире“ посетилаца или су те приредбе инструктивне музичке вечери у строожијем смислу, са претензијом да високим извођачким квалитетом (када већ не озбиљнијом стручном анализом и идеолошком одређеношћу предавача) омогуће слушаоцима дубљи контакт са проблемима и делима замашнијег' садржаја Обе намене су оправдане и имају свог смисла, само се за једну или другу треба. одлучно определити и према усвојеној линији повести читав; даљи рад.

Сасвим је природно да је час посвећен Шубертовим делима камерног састава и карактера ставио у први план Шубертову соло песму, онај музички. род у којем је његов особени геније најпотпуније дошао до израза, како самим квантитетом творевина овог хибридног, литерарно-музичког жанра (Шуберт 'је написао преко 600 соло песама), тако и оном неодољивом људском емоционал-

6 Књижевност