Наша књижевност

| БЕЛЕШКЕ ; |

БРАНКО ЋОПИЋ: ЛАЛАЈ БАО >

(Издање „Новог покољења“, Загреб 1950)

Иако више плод стваралачке еру-= диције него песничког надахнућа, иако се стилом, стихом, унутрашњом архитектоником поетског уобличавања, идејном основом и васпитном усмереношћу нимало не разликује од осталих опићевих поема за децу, стихованих прича и бајки, његова „колонијална балада“ Лалај Бао ипак претставља извесну тематску новину. У њој се Ћопић одваја од наших-домаћих тема, наше борбе, њива и радилишта и на свој начин указује малим читаоцима на колонијалну стварност обојених народа афричког континента, конкретно француског Сенегала, и, доводећи у писмену везу своју малу црну јунакињу са нашом пионирком, евоцира повезаност, јединство народа и раса у борби за слободу и човечанско живљење,

Велика тема о братству деце целога света, далека егзотична поднебља, жарких боја и спољашношћу необичних бића, у суровим условима колонијалне експлоатације, као и револуционарни пример наше борбе за слободу који је одјекнуо преко свих континената, све то скупа требало би да буде извор живог песничког надах-

нућа, да буде уобличено снажним пе- ·

сничким изразом, па и у случају кад је тај израз намењен деци. Не треба, наиме, никада губити из вида чињеницу да су добре само оне дечје књиге које са задовољством може да чи_ та и одрастао читалац.

Својом досадашњом песничком праксом Ћопић, нажалост, не показује амбицију за такав један песнички замах. Он пише течно, лако, избор те-

7 Књижевност

ма њему не претставља никакву потешкоћу, он прилично познаје законе. дечјег песничког појимања, јер полази од сачуваних живахних слика свога сопственог детињства које стално развија и обнавља, али у свдјим песничким остварењима за децу не иде даље од површног описивања, од дескрипције стања и догађаја. Његове стиховане приче и бајке оскудне су радњом, у њима нема драмског заплета којим би узбуђивале и освајале пажњу, а његови течни стихови немају емоционалне снаге ни лирске чари, да би се спонтано учили и памтили. Супротно његовим краћим песмама, његове бајке, приче и баладе У стиховима слабији су део његовог песничког стварања. Оне би тешко издржале озбиљнију уметничку и психолошку критичку анализу, којој би било потребно да као целина буду подвргнуте,

Такав је случај и с овом „колонијалном баладом“. Колонијалну стварност црног континента он слика на дохват, стихујући неколико писама што их поштански авион носи у Африку. Ту су општа места о снижењу радничких плата, о пушчаним зрнима за оне који се буду бунили, затим сазнајемо да тамо живе ловци лавова, лептирова и других буба, и да се крећу сумњиви мисионари који траже руде, уче црнце царству небескоме, бездушно од њих прикупљају прилоге, а вични су боксу и шпијунажи. Ту је и службено наређење једне владе која тражи да се црнци стежу, јер, „да смо сви равни у свијету цијелом, та ко би газди радио бијелом.“