Наша књижевност

318

Ту је и писмо једне наше пионирке,

која својој далекој другарици у Сенегалу описује и тумачи беду тамошњег света, са поентом:

„Послутај зато што ћу ти рећи: са борбом ваља слободу стећи.“

Када ускоро тамо избија устанак "(не знамо да ли у вези с овим писмом) у коме је под суровим налетом пала и мала Лалај, писмо наше нионирке подиже морал преживелих 60раца, самом помишљу на далеке пријатеље који стоје с њима. То је, уз носталгичан одговор по месецу мале - Далај њеној југословенској другарици и њене речи љубави за рођени завичај, углавном цео садржај „баладе“. Али ни најдраматичнији моменат,

уништење црначког села са смрћу цр-.

начке девојчице, не доживљујемо непосредно, већ као непристрасан извештај по свршеном чину.

"Ни смрт мале јунакиње није најбоље психолошки заснован крај, нако је том смрћу требало да буде нарочито наглашен трагични удес црнаца. Појам смрти далек је детету овога узраста, оно не може да схвати њену трагику, она нема за њега онај смисао који би писац хтео да јој да. Оно њу не разуме, па: га она стога више одбија од трагичног јунака, него што

"изазива сажаљење. Јунаке из прича

дете разуме на свој начин. Оно се у-.

„ХУМОРЕСКЕ“ ВИКТОРА КОМАРЕЦКОГ

Србијанска паланка, увођење нових културних установа и став патријархалне средине према њима, ре-

акција што живи од препродаје ни“

од успомена на ордење и старе режимске прилике — то је садржај једног дела ових хуморески, у коме има највише реалистичких момената. У осталима се обрађује нови, савремени Београд — нервоза убрзаног темпа, бирократизам у администрацији, преплетање папирнатих и

животних схватања идеологије, не-

марност и полтронство неких службеника, нове љубавне идиле у духу снабдевачких потреба, спортсконавијачке страсти, и тако даље.

У овом, београдском делу хумора

писац слабије влада реалистичким ме-'

Књижевност

носи у њих, идентификује се с њима, у машти се поставља у њихова стања. Али са мртвим јунацима оно то никада не чини. Игра његове маште ту стаје. :

Књига је илустрована богато колорисаним сликама. Али ни оне нису . довољно приступачне деци. То су непрегледне сливене компликоване целине, које деца не могу да „прочитају , да нађу на њима оне појединости које их интересују, које су им познате. Овде је слика пратилац тек-= ста. (Оне треба да помогну детету У разумевању садржаја, да покрену рад његове маште, да побуде његово интересовање. Машта малог детета има своје законе. оме дете на свој начин „обиграва“ по слици. Али ове слике без контура. за дете су сувише компактне, да би оно могло да их анализује и доживи на свој начин.

И на крају још једна примедба. Изгледа да је већ прешло у незавидну традицију код загребачког „Новог покољења“ да ове књиге за најмање читаоце пушта с обавезним штампарским грешкама. И овде их има некслико: ђунгла, ђумбус, Ђуђуба, нападаће... Књиге за децу која тек уче.

_ слова обавезно“морају бити без штам-

парских грешака. БИ.

тодом, његов начин изазивања сме'шног је мање ефикасан. Комарецки

' често конструише хумор, поставља га

на саму претпоставку. Један службеник, на пример, преноси у тролејбусу своје рђаво расположење на све путнике, а ови на своје другове, у канцеларијама, и тако се тог дана у томе крају Београда посао обавља немарно и зловољно, док на. другом крају истог дана тече живље и веселије но обично, јер је на службенике извршило утицај дивно расположење другова из тролејбуса, које је за време вожње одобровољио неки весељак (,„Кругови на води“). У прилинном броју прича хумор не потиче из саме радње, из описаних ситуација, већ писац, да би иза-