Наша књижевност

Књижевност

(6 45

_„Ти си био присиљен да ми поручиш да ме не можеш примити у свом стану, а ја сам био присиљен да чекам да бих те следећег дана могао. видети у канцеларији, као да сам ти неки: инострани колега или пословни човек. Али, ни касније нисам успео: да те посетим у стану... Наредили су ти како се имаш држати према своме сину. Онај Антон Ос, који је у поређењу с тобом обичан гном, наредио ти је то, а ти си га послушао без икаквог отпора. Нисмо, дакле, имали много да кажемо један другоме, и растали смо се. Било ми је јасно да ти схваташ шта се збива у мени и да сам донео одлуку да нећу узети учешћа у остваривању твога сна о Немачкој који се претворио у праву мору. Као оцу припадаће ти и убудуће сва моја осећања. Кад читам твоје списе, чини ми се ла ми је јасно што си хтео сејати и гајити. Али, кад видим шта од тога клија п расте, радостан сам што се наши путеви разилазе.“

Не улазећи у то да ли су ове речи инспирисане истинским ои ис аи тежњама, или можда крију отровну жаоку принципијелног непријатељства, оне су видан знак неумољивог продора политичких страсти и идејних борби у сферу најприснијих и најдубљих људских односа. Чини ми се да се у томе може назрети један од суштаствених мотива трагичне драме нашег времена.

МОДЕРНА ИНДИСКА КЊИЖЕВНОСТ

Савремени индиски романсијер Мулк Рај Ананд, творац необично популарних романа Коли, Индиска принцеза Два листа и један пупољак ин Велико срце, боравио је недавно у Паризу, где је књижевницима»и новинарима дао подробне информације и занимљива разматрања о стању у индиској књижевности. У почетку својих излагања Мулк Рај Ананд је истакао да је класична индиска култура, још пре пуних пет векова, почела да се дегенерише, уступајући место новој, која је настајала и развијала се у непосредној вези с продором европске цивилизације у Индију. Мако су енглески колонизатори имали своје тежње и циљеве, најнапреднији духови Индије осетили су потребу и умели да европску културу искористе за национални развитак индиских народа, за стварање модерне индиске културе. „Енглески империјализам, — рекао је он, — саботирао је развитак националне индиске културе, која му низашта није била потребна. Историја те културе, за последња два века, увелико је била одређена том непрекидном саботажом. Енглези су увек потцењивали вредност и лепоту културне прошлости Индије. Баш зато је животворност наше књижевности појава која зачуђује. Богата и жива, индиска сензибилност остала је стваралачка.“

О песничком стварању Мулк Рај Ананд је рекао: „Поетска традиција, јака још у доба феудализма, наставила се на свима језицима Индије с изоштреним осећањем за вредности. Рабиндранат Тагоре, који је превео народска осећања у један стил високе књижевне вредности, претставља једну од струја у обнови бенгалске поезије. Ипак, мистицизам је добрим делом оставио трага у Тагориној поезији, На крају свога живота, он је, међутим, обрадио у својим стиховима политичке и друштвене проблеме. Хали је у индустанску поезију унео нове моралне вредности. Његов настављач, песник Икбал, друштвене и интелектуалне проблеме с почетка ХХ века. На Је мама јужне Индије песници Бхарати и Валатхол обновили су песничко стварање.“ :