Наша књижевност

436 = Књижевност

слога, хартије и опреме, повести рачуна и о тим „ситницама“. Ако су некадашњи издавачи, у тежњи да своју „робу“ што успешније наметну читаоцу, понекад рачунали и с- његовом неукошћу и некултуром (често без права!), данас је већ време да рачунамо с обавештеношћу И ку птуром_ нашег савременог читаоца = купца добре књиге! =

ПОСЛЕДЊИ РОМАН СИНКЛЕРА ЛУИСА , =

Последње довршено дело недавно преминулог америчког књижевника Синклера Луиса, велики роман Кас Тимберлан, преведено ове године на Француски језик (издање Сток) изазвало је необично живо интересовање франпуске критике. Радња овог романа одвија се, за време ратних година 1941—1944, џ“ једном граду државе Минесота. Међутим, у овом делу рат се једва и помиње: он се не осећа ни у чињеницама свакодневног живота, ни у општој атмосфери, ни у психологији личности. Године рата ту су, већ по самој интенцији писца, очигледно, сушта случајност. ЈУ поднаслову књиге стоји: „Роман мужева пл жена.“ Синклер Луис је хтео да прикаже, с подробношћу реалисте који зна важност и најситнијих података, интимни породични живот америчког човека.

Кас Тимберлан је историја једне љубави, приказане с детаљном анализом чињеница, осветљене подробном психолошком мотивацијом односа. НМеторију љубави Луис не даје с незаинтересованошћу реалисте, који је, попут Флобера у Госпођи Бовари, изван самих догађаја, такорећи неутралан у трагичном току заплета. Он се свесно ставља на психолошке позиције мужа, он из аспекта његове љубавне везаности и његовог трагичног осећања даје цео развитак односа. И више од тога: морал самог писца подудара се с моралом несрећног мужа. Фабула романа, како је приказује француска критика, необично је упрошћена: Бивши посланик Конгреса Кас Тимберлан, судија државног суда, раставио се, у својој 41 години, од своје жене, која је одбегла с једним богатим Енглезом. Када је цела његова околина веровала да ће се он венчати с једном мудроље и. озбиљном женом, у његовом животу појављује се једна „млада црна пантера“, која га брзо освоји. Они се венчају, проводе медене месеце у романтичној природи, добијају дете. Када дете умре, пажљиви муж, да би утученој жени омогућио забаву и провод, доводи једног познаника, бескрупулозног и занимљивог пустолова, који заводи младу жену и одводи је у Њујорк, где је постепено увлачи у порочан живот. Када се она тешко разболи, Кас долази по њу и одводи је у породично огњиште... 5

Морално наравоученије, које нигде није директно речено, али се осећа у басни романа, не произлази из самог развоја догађаја и људи. Оно се не осећа као имплипитна нужност књижевне материје дела, него као наметнуто решење којим аутор открива своја схватања љубави и брака, којим намеће своје моралистичке концепције. Та наметнута тенденциозност обара реалистичку веродостојност слике живота коју је писац минуциозно израдио. Као и у својим ранијим делима, нарочито у Главној улици н Б ебиту, Луис је најјачи тамо где се препусти сили својих непосредних искустава са људима и догађајима; тамо где хоће да моралише, да поучава, да намеће своју мисао и свој став, он губи на снази приказивања и моћи сугестије. Слика живота била је код Луиса увек јача од идејне концепције на којој је писац изградио свој свет.