Наша књижевност

438 Књижевност

да добије свега 1.200 франака. Књига је објављена у свега 900 примерака. У јануару 1830 потписао је уговор с издавачима Канелом и Левавасером за Физиологију брака, у две књиге, у тиражу од свега 1.500 примерака. Тек доцније, када буде потписао- уговор за своја сабрана дела, у једну одредбу ће ући да ће прво издање бити штампано у 3.000 примерака!

Јадни Стендал и Балзак, доиста! Но кад Грасе тако одлучно подвлачи да су та стара времена заувек ишчезнула, звучи то помало као груба иронија. Зар није Андре Жид, свега неколико недеља пред своју смрт, сасвим јасно рекао да је до своје четрдесете године морао сам да сноси трошкове за своја дела, а сва она, од првог до последњег, носе амблеме угледних издавачких кућа» Зар се сам Бернар Грасе, уосталом, није неспретно хвалио како је штампао и лансирао Жана Жиродуа, уз знатне новчане губитке» А шта да се каже за све оне приповедаче којима нико данас у Француској неће да објави књигу, шта за истинске песнике који морају сами да сносе трошкове око штампања

и растурања својих дела» Зар није прошле године, — дакле, не ни 1750, ни 1850! — један млади и даровити романсијер добио за своје дело свега 1.500 франака» “

Подаци које је Грасе навео, нема сумње, бацају јарку светлост на материјапне услове у којима су живели професионални књижевници прошлости, Но из њих се ни у ком случају не може извући закључак да се ту радило искључиво 0 пословној неспособности ондашњих издавача, као што ни данашњи тиражи од неколико десетака или стотина хиљада примерака нису. искључива заслуга трговачке умешности савремених издавача, као што би се то врло лако могло закључити из излагања Бернара Грасеа. Од времена Стендала и Балзака битно се изменила структура друштва. Потребе савременог човека, данас, друкчије су. Жеђ за културом ушла је, најзад, у насушне потребе широких слојева народа. А и технички услови штампања и растурања књига данас су неупоредиво погоднији. Створени су, једном речи, сви потребни предуслови да књижевни рад донесе творцу онај успех о коме је сањао Балзак. Ако то још тако није, онда је то само зато што данас Грасе има онај исти став, морални и материјални, према Жиродуу и свим Жиродуима, који је, пре више ад једног столећа, имао један Левавасер према Балзаку и свима Балзацима. Може Грасе да везе шта хоће; ту се одиста мало шта променило!

"и — и